Objasnila deci da cemo od sada pa naredne 3 nedelje non stop biti zajedno, maziti se, paziti, uzivati,
igrati, smejati i sve tako nesto i to ZAJEDNO i tome smo se MM i ja jako radovali, a monsteri izgleda
i nisu shvatili svu tezinu tih reci
Sutradan smo otisli na Kopaonik gde nas je sacekalo i posle 10ak dana ispratilo prelepo vreme.
Tamo smo uzivali u penjanju uz stelenice
, bili impresionirani velicinom nove zivotinje, u narodupoznatije kao "krava" , bacali kamencice u jezerce ispred kuce i setnji kroz sumu.
Prvo vece je Cica pocela da zapomaze "kuci, kuci, kuciiii!!!!" i mene prestravi ostvarenjem moje
najgore nocne more - da deca nece voleti Kopaonik i nasu kucu
Naravno, problem je bio sto nije znala da ce i na Kopaoniku dobiti dudu za spavanje, nego je
sirotica mislila da mora da se vrati "svojoj kuci" da bi je dobila
Posle Kopa se na 1.5 dan vratimo za Beograd, da se prepakujemo, operemo, spremimo sve za more i
sednemo u veliku gvozdenu pticu koja ce nas odvesti u nasu prvu "Veliku ostrvsku avanturu" poznatiju
kao "Mi samo protiv njih na letovanju".
Let aviJonom je protekao tako sto je Cica zaspala 3 minuta pre poletanja, probudila se 15 minuta pre
sletanja i ostatak vremena provela citajuci JAT-ov bilten u kome je bila reklama za namestaj za deciju
sobu sa medom na slici (vazan detalj za kraj letovanja).
Makica je dobar deo leta prespavao, a ostatak gledao oblake sirom otvorenih ociju i bio tako sladak dok
je buljio u njih i pokusavao da nam rukicama objasni da sad letimo gore visoko gde su oblaci ..
... to smo mu naravno pre poletanja 1000001 ponovili
I stigli mi na ostrvo Rodos.
Divota!
Hotel koji smo izabrali - Divota!
Ogromno prostranstvo sa 4 kompleksa bazena, i oko njih grupisanim zgradicama sa sobama.
Nasa soba je bila sa pogledom na kompleks decijih bazena sa toboganima i ogromnom tvrdjavom sa peskom i igralistem za malu decu.
Deca su bila divna i predivna
Katarina je resila da progovori i u tim nastojanjima nije bilo neslavladive prepreke, tako da smo imali
celodnevnu zabavu brige o tome sta pricamo, jer je ona neumoljivo ponavljala SVE sto je cula!
Trcala je sama u vodu, pa ju je tata vadio, naravno potpuno izbezumljen i pitao "Sta se desilo?"
A ona trepce, trepce i izmedju dva pokusaja da dodje do vazduha kaze "Buuum!" i smeje se.
Pravili smo zamak od peska, setale "nas dve smizle" (tako sam ja govorila kad je uzmem za ruku,
stavimo obe naocare za sunce i pitam je "Hocemo sad nas dve smizle u setnju?"
a ona me pogleda i kaze "Hocem!" i ...
Marko raste u pravog malog slatkog decaka, koji jedino sto nece da radi je da prica ... tek 1 ili 2 reci ...
Vozio je avioncic na naduvavanje po vodi i lupkao nogicama, i rusio mamine kule od peska,
da bi tu stavio svoju nogu pa da je zatrpavamo, jurio sve koji prodju sa sladoledom u rukama
U restoranu su jeli kao veliki ... kad su hteli da jedu, a kad nisu hteli, tj kad je sve drugo bilo
zanimljivije, onda su hranom gadjali sve sto se krece, i mahali konobarima da ih dozovu da im
uruce prazne tanjire.
Jednom smo Cici rekli da ne redi da drzi tanjir podignut, jer teta koja ce ga odneti nije tu,
ali ce doci ako je budemo zvali .. "Teto! Teetooooo!!!! TTTTEEEEEEEEEEEEEETTTTTTTTTOOOOOOOOO!!!!"
i tako sve dok nismo jadnu zenu savatali da dodje i odnese f***ing tanjir
Mi se polomismo da urazumimo decu da ne utrljavaju hranu u kosu, da ne prosipaju sok, da ne-ovo,
da ne-ono ... i onda vidimo da smi mi jedini zabrnuti za lepo kucno vaspitanje nasih ceda, za razliku od drugih srecnih i opustenih evropejaca koji mirno jedu svoje ruckove, a deca filiju stolnjake ...
dobro, ovo je bilo malo off, ali da ne zaboravim
Sada sam toliko preplavljena lepim emOOOOcijama da uopste ne znam sta bih izdvojila kao "special"
jer je sve bilo specijalno!
Nas cetvoro smo bili srecni kao nikada!
I nikada ranije nije bilo toliko lepih trenutaka na bilo kom putovanju na koje smo isli ... a isli smo ....
I (za sada) da zavrsim, vracanjem na medu sa pocetka price: sednemo mi u avio da se vratimo kuci.
Cica tek sto je spustila guzu na sediste pocne da pruza ruku prema spedistu ispred nas i ponavlja
"meda, meda, meda, meda!" kao pomahnitala ...
Je pokusavam da skontam gde je sad videla medu, kad ja ne vidim niti jednog???
Nadje ona drugu zabavu, pruzim ja ruku da uzmem JATov bilten, da iscitam do kraja pricu o divnoj
i predivnoj Malti, i istog casa se Cica ispruzi prema casopisu, otvori prvu stranu i upre prstom pravo u medu na slici i pocne "meda, meda, meda!"
Nije sto je moja, ali sto je paaaameeetnaaaaa
