Poslednjih dana isuvise cesto naidjem na neke strasno tuzne teme i zivote i postanem i ja najstrasnije tuzna zbog tudjih tuga i bolova.
Nekako ne mogu da verujem i ne zelim da me iko uveri da gresim, da su ta mala bica koja zovemo monstersima, cEdovostima, i ostalim cudnim imenima, koja u stvari, tesko da bi normalno umu mogla da se definisu ljubavlju i besmrtnim obozavanjem, mogla icim da zasluze i jedan sekund bola - ma i najmanjeg, makar on bio zbog Zuljka (zuljko - kamencic ii grumencic zemlje koji upadne u sandalu i zulja. prim.prev.).
Elem, resih da sebi popravljam raspolozenje belezenjem nekih mudosti koje moji monsteri istovare iz svojih malih glavica pravo pred nas, kada mi ostanemo bez teksta, sa ocima punim suza od smeha, od srece sto postoje, od straha da ce porasti, od dragosti zbog mudrosti koja je ipak-nekako uspela da nadje put iz cupavih glava.
Elem ...
Pre nekog vremena sedimo svi za doruckom (verovatno bese neki dan vikenda, cim smo bili u punom sastavu) i Kaca pocne po svom starom, dobro obicaju da trazi ono sto je u tudjem (u ovom slucaju mom) tanjiru, jer je to sigurno nesto bolje od onoga sto je ona dobila.
E sad, ja takvo ponasanje NE TO-LE-RI-SEM! Strasno mi je kad tako nesto vidim i istog casa poludim i pocnem sa jednim jutranjim dubokoumnim moralisanjem i pridikovanjem ...
Pored svih objasnjenja tipa "ne mozes da trazis drugima iz tanjira, nije to nista bolje od onoga sto si ti dobila, svako jede iz svog tanjira, i niko ne jede iz tudjeg ... " i izmedju ostalog, uputim joj duboko smisleno pitanje "da il ti uopste znas sta je to u tudjem tanjiru sto trazis?" i dobijem odgovor "ne znam. A sta je to u tvom tanjiru?"
Ja ponosna zbog svoje mudrosti i onako majcinski kazem "govance, hoces?"
A ona "Necu mamo, samo ti smes to da jedes!"
i sta .... MM i moja mama krenu da palcu od smeha, ja pokusavam da zadrzim ozbiljamn izraz lica, a Kaca srecna sto je mama videla da je ona shvatila i naucila da se iz tudjeg tanjira ne jede
Sinoc se Maki popeo na naslon kreveta, tu seo i spremio se da pocne svoj mali vecernji program.
Naime, TAJ naslon, na TOM krevetu je idealan za pricanje price medi, koju nam on ili Kaca, kako-kad, pricaju pred spavanje ... njihova izmisljena prica koju (naravno) beskrajno obozavamo ...
Seo tako Maki, i lupka nogicama u naslon kreveta, ja ga zaljubljeno gledam, cekam da pocne, a on lupka i lupka i lupka i smeska se ... i MM ga gleda i ceka pocetak, a Maki i dalje tup-tup-tup-tup ...
Meni vec malo dosadi i ja ga pitam "ajde Maki, hoces da pocnes? Jel to sad enki performas?" (izgledao mi je kao Samantin decko iz "Sex i grad" kada stoji na sceni i povremeno poneko izusti po koju rec), a on kaze "nije, to je kLevet!" ... i nastavi da lupka
Juce moja sestra kaze Makiju, koji uporno stiska flasicu sa sokom, da ne stiska flasicu, jer ce mi iskociti sok u krilo i posle nece imati sta da pije.
A Kaca se malo zamisli i kaze "Mimi, sok nema noge, tako da on ne moze da iskoci!" i okrene se Makiju "mozes da stiskas bato, ne brini, nece iskociti!"
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment