Javili nam pre 2 dana da Cavic definitivno dolazi sutradan u Beograd i da mu spremamo konferenciju za stampu za uvece, pa je posle prijem u Skupstini grada, pa parada ….
A moj Marko resio da skine pelene i vec 5 dana nosi gacice, i uglavnom piski svuda po kuci, ali bitno je da smo palene poslali u istoriju.
Usepli smo da ga ubedimo da pusti govance napolje posle 4 dana stistkanja.
Bilo je to ubedjivanje za medalju (ako ne Olimpijsku, a ono bar roditeljsku )
Objasnjavala sam mu da mi je govance telefoniralo i zamolilo me da kazem Marku da mu je tesno kod njega u stomaku, da mu se usinuo vrat i da vec dva dana ne moze da se pomeri.
Pa sam guzvala Makija da mu pokazem kako je njegovom govancetu u stomaku i molila ga da ga pusti da ide kod mame i tate koji su ga se uzeleli i cekaju ga, a Maki je cicao od srece i ponavljao "ajde mamo opet, kako se guvanjcetu usinuo vLat?"
I jako su tuzni, mama i tata od govanceta. Vec 4 dana cekaju svoje dete da izadje, a Maki mu ne da
I pustio on prekjuce jedno govance napolje, ali u gacice, a piskio par puta u nosu (ostalo kojekuda po kuci)
I juce spremamo paradu za trenutno najboljeg sportistu Srbije. Za prvog osvajaca Olimpijske medalje za Srbiju. Ceo dan mi jurimo tortu, cvece, sampanjac, zakazujemo salu, prijavljujemo zvanice i razne guze koje zele da ga (Cavica) prvi potapsu po ramenu i cestitaju na uspehu koji nam je poklonio, nicim izazvano, a jos manje zasluzeno.
Svratim kuci izmedju posla i aerodroma da poljubim decu i objasnim im da mama mora jos malo da radi, pa ce da dodje. Tata je svartio da poljubi decu i kaze im da sad mora da ide da radi jer je pre podne bio sa majstorima u stanu.
Ostali su sa svojom tetkom Mimi.
Maki je hteo da ostanem sa njim da kakimo zajedno ili da ga bar drzim za ruku dok on sedi na nosi, ako vec necu i ja da kakim.
A onda sam mu ja opet objasnila da moram jos malo da radim, ali da mogu da me gledaju (mozda) na televiziji i da navijaju za Cavica ... i ostisla, a on i govance su ostali ...
Prodje konferencija, ja (sluzbeno) srecna sto je sve ispalo kako treba, ukljucim ponovo telefon da vidim ko me zvao i vidim poruku koja kaze "mamooo, kakio sam u NOSU! Pustio sam govance da ide kod mame i tate, da budu srecni!" ... i onda sam bila tuzna
Onako strasno, majcinski tuzna sto je govance otislo, a ja nisam bila sa Makijem da ga ispratim na prvo putovanje u nosu.
I stojim tako sa clanom gradske Vlade, citam pokuru i stuznim se .. on me pita jel' sve ok .. .valjda mi je preko lica preletela neka senka tuge, a ja … sta da mu kazem "nije, otislo je govance, a ja ga nisam ispartila?" .. "ne, ne ... sve je ok" kazem i zapitam se "da li je stvarno jedna srebrna olimpijska medalja srpskog plivaca, MENI vaznija od Makijevog prvog govanceta u nosi?"
I eto … od mene jedan oda govancetu .. ko bi rekao da se i o njemu moze napisati prica
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment