U Cekanju 2009.

Danas mi je poslednji radni dan

Imam 11 dana koje cu provesti sa mojim monsterima
Nakon duzeg vecanja i pregovaranja smo odlucili da ne idemo iz Beograda, nego da ostanemo u nasem toplom domu

I racunam 'vako:
to je 11 jutara sa decom u krevetu
11 dorucaka sa njima
11 ruckova sa njima
22 uzine sa njima
11 knjiga koje mozemo procitati na miru
bar 5 kolaca koje mozemo umesiti zajedno
11 setnji u koje cemo otici zajedno ... od toga bar 1 Avala, 1 Kosutnjak, 1 Ada, Kalemegdan ... ma svasta nesto ...
11 dana da se izlezavamo na tepihu zajedno ...


Ovo je prva NG kojoj se raduju jer ZNAJU da ce Deda mraz veceras doci i doneti im poklone ispod jelke ... jer su bili dobri ... najbolji
I cekacemo Deda mraza svi zajendo i mi veliki i oni mali!
I necemo leci dok ne dodje i ne donese poklone i ne otvorimo ih i ne poradujemo im se iz sve snage

U ovoj godini smo ostavili pelene, dudu ... Maki je svoj palac zadrzao ... na jos neko vreme ...
U ovoj godini smo imali i neke ruzne i neke lepe dane, ali se nadamo da ce nas naredna godina uveriti da su samo lepi vredni pamcenja i da cemo one ruzne moci da zakljucamo u sobu zaborava i tamo ih zauvek ostavimo ...

Nadam se da cemo u sledecoj godini biti zdravi.
Nadam se da ce deca imati vise dana u kojima ce gledati nasa nasmejana lica nego ona druga.
Zelim da ucinim da i ja svaki dan pamtim po njihovim nasmejanim licima - a nikako tuznim i uplakanim.
Nadam se da cemo u sledecoj godini svi mi imati vise razumevanja jedni za druge.
Nadam se da cemo se vise radovati malim stvarima i manje zeleti one ne tako male.
Nadam se da cemo imati vise dana sa osmehom nego onih bez njega.
Nadam se da cemo se u sledecoj godini baviti nekim lepim i pamcenja vrednim angazovanjima.


U stvari, samo se nadam se da cemo biti zdravi, srecni i nasmejani.

Srecno svima koji danas i u danima koji dolaze zalutaju na ovu moju poluoprastajucu-poluocekujucu temu