Svaka lepa vest ce na mom licu napraviti još jednu makar malu boricu smejalicu i na nju se nikada necu požaliti.
Ipak, samo neke smejalice su posebno lepe i svojom posebnošću se urežu u celo biće i prodru svuda, stignu do srca i nateraju ga da zakuca, bar na trenutak malo brže, malo jače i nekako veselije.
Ta ista bora smejalica će potom izvući nekoliko leptirića koji leškare u mom stomaku i čekaju da ih neka smejalica prodrma, rastrese im krila i natera da zalepršaju najlepši srećni ples.
Sada je jedna smejalica upravo to učinila.
Saznala sam da je jedna osoba, kojoj nikada lice nisam videla, nikada se nismo srele, ali mi se njena životna priča urezala duboko u svest - rodila dva divna malena bića.
I leptirići su zalepršali, prodrmali me celu i učinili da danas nebo izgleda plavlje, sneg belje, a svet srećnije zbog dve malene mrvice koje su izabrale baš tu posebnu mamu za svoju.
U izmaglici moje mašte uspevam da zamislim osmeh na njenom nikad viđenom licu, sreću u njenom srcu i ona obično tako patetična i često, a najčešće bez ikakvog smisla, korišćena rečenica "Ipak neko to od gore vidi sve", mi za trenutak zablista pred očima i učini se potpuno primerenom, nimalo patetičnom i pomislim kako je baš sad, baš tu gde jeste, u pravom trenutku baš sve došlo na svoje mesto.
Za tu posebnu mamu i njene anželcice počinje novi život, a meni će nakon ovog dana, ostati ta, još jedna bora smejalica, da me podseti da ipak neko to odgore vidi sve i da svakoga negde sačeka njegovo parče sreće, samo je pitanje koliko dugo smo spremni na nju čekati
Ipak, samo neke smejalice su posebno lepe i svojom posebnošću se urežu u celo biće i prodru svuda, stignu do srca i nateraju ga da zakuca, bar na trenutak malo brže, malo jače i nekako veselije.
Ta ista bora smejalica će potom izvući nekoliko leptirića koji leškare u mom stomaku i čekaju da ih neka smejalica prodrma, rastrese im krila i natera da zalepršaju najlepši srećni ples.
Sada je jedna smejalica upravo to učinila.
Saznala sam da je jedna osoba, kojoj nikada lice nisam videla, nikada se nismo srele, ali mi se njena životna priča urezala duboko u svest - rodila dva divna malena bića.
I leptirići su zalepršali, prodrmali me celu i učinili da danas nebo izgleda plavlje, sneg belje, a svet srećnije zbog dve malene mrvice koje su izabrale baš tu posebnu mamu za svoju.
U izmaglici moje mašte uspevam da zamislim osmeh na njenom nikad viđenom licu, sreću u njenom srcu i ona obično tako patetična i često, a najčešće bez ikakvog smisla, korišćena rečenica "Ipak neko to od gore vidi sve", mi za trenutak zablista pred očima i učini se potpuno primerenom, nimalo patetičnom i pomislim kako je baš sad, baš tu gde jeste, u pravom trenutku baš sve došlo na svoje mesto.
Za tu posebnu mamu i njene anželcice počinje novi život, a meni će nakon ovog dana, ostati ta, još jedna bora smejalica, da me podseti da ipak neko to odgore vidi sve i da svakoga negde sačeka njegovo parče sreće, samo je pitanje koliko dugo smo spremni na nju čekati
No comments:
Post a Comment