Pre 30-ak nedelja sam mislila da dovde nikada necemo stici i da ce ovo biti najtezih i najmucnijih 9 meseci mog zivota i da ce sve biti patnja (fizicka i psihicka) .. a da ne pricam o uzasima kada smo saznali da su dve bebe
Ali nas je neko odozgo pogledao (hvala ) i pobrinuo se da prodjemo k'o po loju ... do sada bar ...
- Stomak nas sve vise i vise bolucka od rastezanja
- strije su u istom broju, samo malo menjaju boju
- dalje spavamo ... recimo normalno .. sa jednim ustajanjem za pi-pi u toku noci
- bole nas kukovi
- dobili smo 12.5 kg.
I to je to.
Sutra ujutro idemo na kontrolu kod Dr koja mi vodi trudnocu, a u sredu u Front i tada cemo, nadam se, znati i tacan termin porodjaja
| Evo nas sa pregleda: bebe su porasle na 2650gr i 2800gr. Mamini dzinovi I dalje su okrenuti karlicno i ne pada im na pamet da se okrecu drugacije ) No, nema veze, samo da izadju zivi i zdravi Dr mi je dala uput za porodiliste i sad i zvanicno mogu da se porodim. Ona kaze da bi bilo najnormalnije da me vec oko 20. novembra prime u Front da me imaju na oku, jer su bebe bas-bas velike. I na to sam vec spremna PS zvanicno: dobili smo 13kg do danas |
No comments:
Post a Comment