Oni sve ranije ustaju, prekodana spavaju ISKLJUCIVO na smenu, kada su budni - nema mirovanja ni minut ... puzi, uhvati se za prvo sto nadjes, ustani .. pusti se, padni, placi ... puzi, uhvati se za prvo sto nadjes, ustani, pusti se, padni, placi .... u medjuvremenu: spremi jedan obrok i pazi na (najmanje) jedno dete da ne razbije glavu, nahrani ih, presvuci jedno koje se ukakilo, drugo je zedno, napravi sokic, prvo je krenulo ka stalku sa CD-ovima, uhvati ga pre nego sto stigne, drugo je ustalo uz sto i pocelo da se klati ... (ponoviti proceduru iz prethodne stavke), prvo u medjuvremenu krece u napad na stolicu za hranjenje jer je tako zgodna da se uz nju uzvere ... drugo se ukakilo .. presvuci uz dreku prouzrokovano nepoznatim ... prvo hoce igracku do koje ne moze da dodje, drugo hoce da gleda baby kanal, prvo se ubljuvalo - presvuci ga, drugo je resilo da proguta zvecku - spreci ga ... prvo bi mozda spavalo - uspavaj ga, drugo ce strazariti, da nam ne bude dosadno ... prvo se uspava
, drugo luduje po kuci ... prispava mu se ... uspavaj ga ... zaspi ... HA: prvo se budi da odmeni drugo ...Ufff, super se zaigralo samo i sad cu da sednem i na miru popijem kafu ... pogled na sat
vreme je da se sprema sledeci obrok ....Ponavljanje iste procedure 5 puta dnevno ... deca idu na spavanje ... mama i tata sede i ne rade nista jer je to jedino za sta imaju snage ... Ne mogu da spavaju jer su preumorni ... legnu oko 1h ..
BUUUDJEEEENJEEEE oko 6h ...
Uz sve to, sada su u fazi popularno nazvanoj "izlaze nam zubici ..." ...
E da ... sve aktivnosti su propracene nebrojenim zvucima koji se ne mogu opisati bez nepristojnih izraza ...
Da li se iko ikada tako jadno i tako strasno osecao kada pogleda svoju decu i ne vidi NISTA?
Przno .. suplje ... nemam snage da disem, a ne da se igram sa njima ...
Jutros nisam imala ni snage ni zelje ni da ih pogledam kada su poceli da piste i vriste ...
I setim se davnih dana kada je moj zivot bio samo moj i kada sam bila gosporad svakog sekunda u svakom danu ...
Onda su se uspavali (posle "samo"3.5 sataq budnog stanja) a ja sam pocela da placem (i pored popijenog bensedina) jer imam utisak da stvarno ne mogu vise!!!!
... mozda ce naredni post biti optimisticniji, ali sada i danas ...
Za dva dana krecemo na more ome sam se taaakooo radovala, a sada mi se cini da bih se sakrila u najudaljeniju rupu da me niko ne pronadje ...
Eto, umesto da sad pisem kako smo se lepo proveli na moru, moracu da pisem o slincima, temperaturama i zapusenim nosicima ...
Dan posto smo se vratili je sve bilo super.
Legnemo uvece da spavamo i u sred noci nas budi Marko koji place ko blesav... temperatura, zapusen nos, slinci, slinci ...
Sutra ujutro Dr kaze da je u pitanju virus. Nista antibiotici, nista hemije, samo spustamo temperaturu i izvlacimo slince ... naravno, na decijoj listi omrazenih aktivnosti je srkanje slinaca ... svaki put kada im prilazim sa srkacem u ustima osecam se kao inkvizitor
Prodje i taj dan, dodje noc i eto i Katarine u sred noci sa placem i vriskom .. ujutro Dr kaze - ista stvar (naravno)
I eto, sada se uglavnom bavimo brisanjem iscurelih slinaca, jer od srkanja nema bas previse pomoci, tj. ja im eventualno nesto slinaca isrcen, oni za to vreme briznu u plac i vristanje i za tren oka je nos ponovo pun
Marku su temperature (izgleda) proslost, ali zato Katarina muku muci. A sve je tako tuzno i strasno kada place jer od zapusenog nosa ne moze da jede, a htela bi, onda je gladna, pa pocne da place i zbog toga. Umorna, a ne moze da spava jer je gladna i ima temperaturu i eto tako ... prolaze nam prvi dani sa temepraturama u njihovim zivotima.
Ja se pritom osecam kao kreten jer pokusavam da skontam ko mi je doneo virus u kucu i zamisljam kojim bi ga sve mukakma mucila kada bih znala ko je
No comments:
Post a Comment