... sta reci, a ne zaplakati
Ima onaj vic o misu koji se ozenio zirafom i posle nedenog meseca ga pitaju drugari u sumi "Misu, sto izgledas tako iznemoglo? Kao da ti medeni mesec i nije bas prijao??"
Mali mis na to odgovara "ma pusti bre, po ceo da je: trci gore-ljubi, trci dole - *ebi "
e, tako je kod nas, po ceo dan zabava i to ugalavnom skoncentrisana na dojenje, izmuzavanje ... dojim, muzem, masiram, dojim, muzem, gnajvim, gnjecim ...
Za sada prolazimo samo sa mojim mlekom i babica koja nam dolazi kuci kaze da imam dovoljno mleka da tako i ostane, ali vidcemo.
Cinjenica je da ako im nocu dam izmuzeno mleko, moram da ustanem da se ponovo izmuzem, inace se sve pretvore i kamenje )
Marko je jedan strasan drekavac cim mu nesto nije po volji, a narocito ako zeli da nam kaze da je gladan. I to je nesto sto u sekundi mora da bude zadovoljeno, inace nastaje smak sveta, a Katarina je mali andjeo place samo ako se mnogo ukakila ili ako je bas, bas mnogo gladna.
Tata radi sve sto moze, cak i vise od toga (a ja volim da kazem da bi ih on i dojio samo da moze )
Nocu spavamo relativno fino. Imamo dva budjenja: jedno oko 1h i to traje do 3h, a drugo oko 5-6h ujutro, i sasvim je podnosljivo.
Jedna noc je bila panika, kada su se probudili u isto vreme, a nismo imali izmuzno mleko ... to je bio horor i bilo je suza i suza .. ali to je bilo samo jednom, i posle toga ne idemo na spavanje bez punih flasica
Zao mi je sto dani tako brzo prolaze, bojim se da necu imati dovoljno vremena da se nauzivam u bebama, a oni ce vec biti ljudi ...
i tako ... prodje 15 dana od kako sam postala mama i doslo je vreme da smisljam kuda cemo da putujemo kad otopli
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment