Sve kao necu da pisem o tome ovde, jer je ovo mesto za lepe stvari, ali se moj zivot okrenuo naglavacke i jos malo u tom okretanju ispreturao, izmuckao i na kraju ne znam gde sam ...
Moja rodjena sestra ima rak ...
Sestra od strica (32 godine) nas obavestava da je nesto napipala u dojci ...
ima rak ... ide na operaciju i krenula je sa hemioterapijom...
I to je to ... o tome se nema vise sta mnogo pricati ... sve to kao nema veze sa decom, ali ima ... i sa njima, i samnom i sa svakim svitanjem i sumrakom ...
No, idemo dalje .. uvek veselo i sa osmehom
Ostala sam duzna podatke sa ulaska u drugu godinu zivota:
Katarina je usla sa 4 gornja i 3 donja zuba, 77cm visine i 12kg tezine
Marko je imao celih 8 zuba u glavi: 4 gore i 4 dole, 74cm visine i 10.5kg
A sad malo o malim/slatkim monstarima koji su okupirali nasu kuci i ne daju neke naznake da ce odatle uskoro otici i ostaviti nas na miru
Istina, kako vreme prolazi, ja se na njih sve vise navikavam, i sve cesce se zabrinem kada shvatim da mi nedostaju svakog bogovetnog sekunda kada nisam sa njima.
Pocela sam da radim sredinom januara i NARAVNO da mi prija da izadjem iz kuce, promenim starosnu grupu sa kojom komuniciram i razbistrim glavu.
I cini mi se da sam postala mnogo bolja majka od kad nisam ceo dan u kuci. I postala sam bolja i njima i sebi i svima oko sebe.
Mali monsteri su u medjuvremenu sa hodanja presli na trcanje i nemaju nameru da uspore.
Znaju sta je stomak, glava, oko, nos, noge, nove cipele, sat ... znaju ko je "mamino srce" (Marko) a ko "mamina dusa" (Katarina), ko se ukakio i sta se oblaci kada idemo napolje ...
Vole svoje knjige koje im citamo, vole da se dobacujemo loptom, vole da mi se okace na nogavice kada dodjem kuci sa posla i tu vise dok se ja presvlacim ... (nekada ih skinem zajedno sa pantalonama
) ...... uvek vise vole ono sto onaj drugi ima u ruci, ono sto je u tudjem tanjiru, da se maze sa onim ko se upravo mazi sa drugim monsterom, gledaju Noddy-ja (konacno smo mu dorasli) i sluzi nam za uspavljivanje, vole da idu napolje, da jedu ono sto pobacaju sa stolice na pod dok ih hranim.
Voel da se maze. Sa nama, ili jedno drugo .. obicno nekom tvrdom igrackom po glavi ... uz veeeeliiiiki osmeh preko celog lica
Vole svoju tetku najvise na svetu.
Vole bake i dedu.
Vole mamu i tatu kada od njih prave pitu pred spavanje.
Na meniju imamo dve vrste pite: Pita sa Kajetinom i Pita sa Marketinom.
Spremaju se na gotovo identican nacin, osim sto ovoj sa Kajetinom treba manje podmazivanja, jer je tokom vremena akumulirala vec dosta masnoce.
Mama najvise voli kada Markic svojim minijaturnim rukicama pokaze gde zeka pije vodu.
To radi sa takvom ozbiljnoscu, kao da u najmanju ruku pokazuje gde ce sutra izaci sunce!
I voli kada Katarina pokaze gde je njena "debela tiba"
i pokusava da vidi svoj pupak, a ne moze jer je debeljucava Jako smo ponosni sto smo kupili prve prave patofnice, i sad smo pravi hodaci. (do skoro nismo imali patofnice jer smo bili previse mali za njih, pa smo po kuci setali u cipelicama)
Ne pricaju bas mnogo (naravno da sam vec pocela da se zabrinjavam) ... kazu: mama, tata, baba, "pak-pak" (tako kaze patka), a sve ostalo je neko nerazumljivo mrmljanje. Mozda je njima razumljivo, ko ce ga znati
... i eto .. to bi bilo to ...
No comments:
Post a Comment