za sada
Sve je nekako lepo krenulo.
Moja sestra (koja se na mala vrata uvukla u ovaj dnevnik) je krenula sa terapijom, (za sada) je super podnosi i to je ono sto mi dodaje 100 poena dobrog raspolozenja u samom startu
Klinci su ... 12.5 i 11.5 kg ciste srece
Jedino sto me polako zabrinjava je sto se jako dobro sporazumevamo bez reci, tj nekim cudnim zvucima, tako da oni nista zivo nece da pricaju.
Samo "mama, mama, mama ..." i ponekad baba, tata, deda, pak-pak (tako kaze patka) i to je to.
Kaja prica nekim njenim cudnim i nama potpuno nerazumljivim jezikom, Maki uvek zna sta je pisac hteo da kaze, ali mi - nista, corak.
Isli smo per 10ak dana u mesto koje se zove Babe pod planinom Kosmaj u neki super-hiper-fenomenalan hotel. Nas dvoje i nasa dva mala monstera. I bilo je divno. Po ceo dan su jurcali i skakali i zagledali ljudima u solje, tanjire, sakrivali se i smejali, gledali u ogledalo, igrali u igraonici ...
Vetar nas je sprecio da uzivamo u svim carima prirode, ali bice dana, ici cemo ponovo.
Inace, mali monsteri se vole. I to je nesto, sto verovatno ne bih znala kako je lepo da nisu blizanci.
Jutros je Marko resio da bude u spavacoj sobi i da se dere sam sa sobom.
Kazemo mi Katarini "Idi i zovi batu da dodje. Uhvati ga za ruku i dovedi ga da se igra sa nama."
Ode Kaja u sobu, Marko prestade da place i pojavljuju se oboje sa osmehom na licu
I onda se Marko okrene na Katarini i zagrli je skroz na skroz
ma to se ne da opisati ovozemaljskim recnikom .... cista sreca
Svaki dan nesto novo nauce, zavole i smisle, a ja se cudim kako vreme brzo prolazi.
I dalje jedu sve sto im se ponudi (nesto manje, a nesto vise) spavaju samo jednom dnevno i to ne duze od 45 minuta, ali se zato onesvescuju oko 20h.
Ustajanje je postalo khm-khm-khm mali problem.
S obirom da legnu oko 20h, sviraju za ustajanje izmedju 6:30 i 7h
naravno, MM i ja smo se prilagodili novonastaloj situaciji, pa i mi nase oci pokusavamo da otvorimo u to doba.
... sad se setih, Katarina je poslata ovisnik o kupanju.
Ako probamo samo da je istusiramo, nailazimo na strasan otpor jer tako ne moze da prska po vodi.
Onda je stavimo da sedne u veliki lavor za kupanje, napunimo ga vodom i navucemo zavesu za tusiranje (srecom je providna, pa mozemo da je gledamo) i pocinje zurka ... pljus, sljis, spaljap, pljus, pljus ... i tako u beskraj ... ma divota
... sve se nesto bojim da nas ne ureknem ovako lepim zapisom, ali valjda necu ... ne mogu stalno da mislim samo o ruznim stvarima
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment