Dobili smo u prave male školske torbice sa knjižicama i CD.
I bila je otmačina prvih 10 minuta – insistirali su da ONI sami nose svoje torbe.
Nakon isteka tih 10 minuta, euforija izvetrila, pa smo torbice dobili nazad.
Imamo drugare: Luku i Miu, Aleksu, Jovana
Luka je godinu dana stariji od nas, Mia pola godine mladja, Aleksa malo stariji i Jovan 2.5 godine stariji.
Vesela druzina.
Luka, Mia i Aleksa idu sa nama na engleski.
Kaća voli Luku ... do neba, do zvezda do čega-god.
Kada stignemo na engleski Kaća trči da pokaže Luki svoju haljinicu koju je obukla, onda ga uzme za ruku i odvede do jastučeta koji je namestila za njega, odmah do svog.
Pre neki dan smo na čas engleskog stigli prvi.
Posle nas je stigao Aleksa sa mamom.
I potrčao ka Kaci vičući iz sveg glasa "Zdravo Katarina! Zdravo, kako si? Zdravo Katarina! Katarina, ne primećuješ me?"
A Kaća sedi, pogleda ga i okrene glavu.
Aleksa trči ka mami i viče "Mama, mene Kaća ne primećuje! Mama, šta joj je? Mama, ona mene ne voli!!"
Nedugo zatim ulazi Luka ... Kaća mu trči u zagrljaj, on je dočekuje raširenih ruku i oboje ciče od sreće .. a iza Kaće ostaje Aleksa da stoji, nesrećan, neshvaćen, skoro očajan ... odlazi do mame i ponavlja "mama, zašto me ne primećuje, mama, ona mene ne voli!"
Onda počinje čas i Aleksa na sve načine pokušava da privuče pažnju Zvezde dana ... ona ne reaguje ... i sve kulminira Aleksinim udaranjem glavom o zid ...
Pesmica koju smo učili na eglandskom (engleskom – prim. prev. ) kaže "Look at me ..." a Kaća je prepevava "Lukatmija ..."
U kući gajimo dva mala građevinca.
Moj tata Buca je bio građevinski inženjer. Voleo je svašta drugo, ali se za to zanimanje operdelio.
Gledam ih dok u pesku zidaju kuću od cigala, i zamišljam koliko bi se njihov deda Buca radovao da ih vidi.
I kuća ima i tuš kabinu - projektovao ju je drug Jovan.
I kuća ima dvorište gde gaje nešto .. ali ni sami ne zanju šta .. niko od njih nikad nije video sšta raste u bašti osim cveća, ali zanju da se cveće ne jede, pa onda ne znaju šta treba da gaje.
Imaju i svoje prase. Oni su tri praseta, a Jovanov brat Vasa je njihovo debelo prasence .. Vasa ima 15 meseci i okrugao je.
Jovanu ispadaju zubi i zove ga "Vaša", a Kaća veruje da se on zaista zove Vaša. Meni je pre neki dan, na moje pokušaje da joj objasnim zašto se Vasa u Jovanovoj interpretaciji zove "Vaša" rekla "ali mama, Jovan zna kako se nejgov brat zove bolje nego ti!"
-U pravu si, rekoh, i povukoh se u svoju roditeljsku ništa-ne-znajuću-rupu.
Marko … Marko je u fazi izliva besova … i to je strašno.
Nešto što ne želim da pamtim, nego samo da zabeležim kao nešto što se dešavalo, nešto što je jako ružno, nešto što nas sve duboko boli (nekoga srce, nekoga glava, nekoga guza) a za šta se svim srcem nadam da ćemo uskoro prevazići i moći da zaboravimo.
12. Maj
... naša mala Cica slama srca, a ja stojim po strani, gledam ih i svako-malo mi kroz glavu prođe misao "pfpfpf, mogla je i nekog boljeg da nađe!" pa se onda uplašsim svojih misli, setim se kakve sam ja giliptere dovlačila kući, pa se tek onda onako pravo zabrinem za budućnost moje Cice mezimice, shvatajući da neće biti ni najmanje šanse da na bilo koji od njenih izbora utičem ...
***
Sinoć smo sa kumovima pravili "Veče toplih sendviča", osmišljeno da na našoj terasi uključimo gril, stavimo sve sastojke na sto i pravimo svako sebi tople sendviče, dok se deca lepo igraju u dvorištu.
A onda su deca pocela da razvlačce crevo za polivanje bašte po dvorištu, da ga omotavaju oko nas, te im je isto, nakon nekoliko molbi da prekinu, oduzeto - i tada je počelo...
Marko nam je (aktiviran oduzimanjem creva za polivanje baste) priredio jedno-iposatno urlanje, plakanje, vrištanje, očajavanje ...
Ja sam popila Persen koji mi nije pomogao ni najmanje ...Posle sat vremena sam bila spremna da od mog anđela (kome u tom trenutku ovaj epitet nije pristajao) napravim sticker na zidu, moj dragi muž mi ga je uzeo, a ja sam pobegla iz kuće ...
Osećam se:
- pos*ano
- prazno
- šuplje
- smrdljivo (a kupala sam se)
- promašeno
... kao da sedim na sporednom koloseku bez šanse da se uključim na glavni, a Maki ide glavnim i ja ne znam kuda će i kako će, niti kako da do njega dođem ...
14. Maj
Chatujem sa MM-om i priča mi šta se jutros dešavalo kod kuće (imali su incidenAt ) i on piše 'vako:
- Marko je jutros plakao/drao se- nije znao sta da radi, dogovorio se sa Etom (bebisiKterkom
- prim. prev.) da sve zavrsi pre nego sto ona dodje, a izgleda da se nije naspavao
- inace zvao me je da sednem tu kod njega u sobu i prestao da place
- e onda sam mu rekao da kada bi mene neko zagrlio da mi mi bilo mnogo bolje
- i on je posle malo razmisljana krenuo iza mene i zagrlio me od pozadi (ja sam sedeo na podu)
- i ja sam mu rekao da mi je sad mnogo bolje, da mi je sad sve proslo i pitao ga da li hoce da ga ja zagrlim
- rekao je da hoce
- onda smo oprali zube i obukli se
- ne mozes da zamislis kako je bilo divno
***
... da li su svi pravi odgovori na životna pitanja uvek toliko blizu i toliko jednostavni, a mi sami smo sopstvene živote toliko zakomplikovali da te, prave, odgovore ne vidimo ...
No comments:
Post a Comment