... ali uvek, iznova izgovorim tu glupost kao da mi treba razlog da jos jednom odem da ih pogledam
Cini mi se da nijedan dan ne uspem da iskoristim do kraja, kao da mi uvek ili ponestane ili energije ili zivaca ili vremena i kada ih uvece smestimo u krevete, pomislim da je jos jedan dan prosao, a ja ne znam gde i kada ... i da opet nisam uradila sa njima sve sto bih zelela ...
Oni rastu tako sumanuto brzo ... malopre sam iscitavala postove o nicanju zubica, da pokupim korisne savete, jer Markic izgleda muku muci sa tim malim cudovistima zvanim "prvi zubi"
Danas smo svecano probali i krompir (
i bilo je veselo) i uskoro nam se smesi i meso na trpezi ...Odavno ne nose siroku povoj ...
Marko hoce da se osloni na svoje male, slatke debeljuskaste nogice ... a mi mu kao ne damo
... kao rano je ...Okrecu se i levo i desno i na stomak i sa stomaka, a na stomaku se Marko kao mala fokica koja je izgubila kompas vrti u krug
Citamo sta da ocekujem sa bebom u 7. mesecu ... a jos juce je bilo vece pred porodjaj i MM i ja smo po N-ti put izbezumljeno proveravali da li u kuci imamo sve sto nam treba za bebe kada se vratimo iz porodilista ...
... sve te stvari rade velike bebe ... a Kaca i Marko su jos mali ... ili bih ja to zelela ...
... a oni rastu bez pitanja!
Pitaju me kako je bilo prvih dana kada smo dosli iz porodilista, a ja se ne secam ... bilo je tako davno ...
A zelela bih da sve ovo traje do beskonacnosti ... ali me niko ne pita ... ja kao da ne uspevam da uhvatim korak sa njima ... (evo sad je MM otisao da proveri da li klinci spavaju
)U ovom melanholicnom raspolozenju sam zaboravila ono najvaznije: Marko je rekao MAMA!
Tj. bake i deda tvrde da je to-to .. kada mu nesto dodje on ponavlja "mamamama" a ja stavim pelenu da ne piskim po podu i slusam ga ...
sutra mozda napisem i nesto vedrije ... ali "sad mi doslo 'vako ...
