Malo Nasih Umotvorina :)

Poslednjih dana isuvise cesto naidjem na neke strasno tuzne teme i zivote i postanem i ja najstrasnije tuzna zbog tudjih tuga i bolova.
Nekako ne mogu da verujem i ne zelim da me iko uveri da gresim, da su ta mala bica koja zovemo monstersima, cEdovostima, i ostalim cudnim imenima, koja u stvari, tesko da bi normalno umu mogla da se definisu ljubavlju i besmrtnim obozavanjem, mogla icim da zasluze i jedan sekund bola - ma i najmanjeg, makar on bio zbog Zuljka (zuljko - kamencic ii grumencic zemlje koji upadne u sandalu i zulja. prim.prev.).
Elem, resih da sebi popravljam raspolozenje belezenjem nekih mudosti koje moji monsteri istovare iz svojih malih glavica pravo pred nas, kada mi ostanemo bez teksta, sa ocima punim suza od smeha, od srece sto postoje, od straha da ce porasti, od dragosti zbog mudrosti koja je ipak-nekako uspela da nadje put iz cupavih glava.

Elem ...
Pre nekog vremena sedimo svi za doruckom (verovatno bese neki dan vikenda, cim smo bili u punom sastavu) i Kaca pocne po svom starom, dobro obicaju da trazi ono sto je u tudjem (u ovom slucaju mom) tanjiru, jer je to sigurno nesto bolje od onoga sto je ona dobila.
E sad, ja takvo ponasanje NE TO-LE-RI-SEM! Strasno mi je kad tako nesto vidim i istog casa poludim i pocnem sa jednim jutranjim dubokoumnim moralisanjem i pridikovanjem ...

Pored svih objasnjenja tipa "ne mozes da trazis drugima iz tanjira, nije to nista bolje od onoga sto si ti dobila, svako jede iz svog tanjira, i niko ne jede iz tudjeg ... " i izmedju ostalog, uputim joj duboko smisleno pitanje "da il ti uopste znas sta je to u tudjem tanjiru sto trazis?" i dobijem odgovor "ne znam. A sta je to u tvom tanjiru?"
Ja ponosna zbog svoje mudrosti i onako majcinski kazem "govance, hoces?"
A ona "Necu mamo, samo ti smes to da jedes!"
i sta .... MM i moja mama krenu da palcu od smeha, ja pokusavam da zadrzim ozbiljamn izraz lica, a Kaca srecna sto je mama videla da je ona shvatila i naucila da se iz tudjeg tanjira ne jede


Sinoc se Maki popeo na naslon kreveta, tu seo i spremio se da pocne svoj mali vecernji program.
Naime, TAJ naslon, na TOM krevetu je idealan za pricanje price medi, koju nam on ili Kaca, kako-kad, pricaju pred spavanje ... njihova izmisljena prica koju (naravno) beskrajno obozavamo ...
Seo tako Maki, i lupka nogicama u naslon kreveta, ja ga zaljubljeno gledam, cekam da pocne, a on lupka i lupka i lupka i smeska se ... i MM ga gleda i ceka pocetak, a Maki i dalje tup-tup-tup-tup ...
Meni vec malo dosadi i ja ga pitam "ajde Maki, hoces da pocnes? Jel to sad enki performas?" (izgledao mi je kao Samantin decko iz "Sex i grad" kada stoji na sceni i povremeno poneko izusti po koju rec), a on kaze "nije, to je kLevet!" ... i nastavi da lupka


Juce moja sestra kaze Makiju, koji uporno stiska flasicu sa sokom, da ne stiska flasicu, jer ce mi iskociti sok u krilo i posle nece imati sta da pije.
A Kaca se malo zamisli i kaze "Mimi, sok nema noge, tako da on ne moze da iskoci!" i okrene se Makiju "mozes da stiskas bato, ne brini, nece iskociti!"

Medaljom Protiv Kake Iliti Kakom Na Medalju

Javili nam pre 2 dana da Cavic definitivno dolazi sutradan u Beograd i da mu spremamo konferenciju za stampu za uvece, pa je posle prijem u Skupstini grada, pa parada ….
A moj Marko resio da skine pelene i vec 5 dana nosi gacice, i uglavnom piski svuda po kuci, ali bitno je da smo palene poslali u istoriju.
Usepli smo da ga ubedimo da pusti govance napolje posle 4 dana stistkanja.
Bilo je to ubedjivanje za medalju (ako ne Olimpijsku, a ono bar roditeljsku )
Objasnjavala sam mu da mi je govance telefoniralo i zamolilo me da kazem Marku da mu je tesno kod njega u stomaku, da mu se usinuo vrat i da vec dva dana ne moze da se pomeri.
Pa sam guzvala Makija da mu pokazem kako je njegovom govancetu u stomaku i molila ga da ga pusti da ide kod mame i tate koji su ga se uzeleli i cekaju ga, a Maki je cicao od srece i ponavljao "ajde mamo opet, kako se guvanjcetu usinuo vLat?"
I jako su tuzni, mama i tata od govanceta. Vec 4 dana cekaju svoje dete da izadje, a Maki mu ne da

I pustio on prekjuce jedno govance napolje, ali u gacice, a piskio par puta u nosu (ostalo kojekuda po kuci)

I juce spremamo paradu za trenutno najboljeg sportistu Srbije. Za prvog osvajaca Olimpijske medalje za Srbiju. Ceo dan mi jurimo tortu, cvece, sampanjac, zakazujemo salu, prijavljujemo zvanice i razne guze koje zele da ga (Cavica) prvi potapsu po ramenu i cestitaju na uspehu koji nam je poklonio, nicim izazvano, a jos manje zasluzeno.

Svratim kuci izmedju posla i aerodroma da poljubim decu i objasnim im da mama mora jos malo da radi, pa ce da dodje. Tata je svartio da poljubi decu i kaze im da sad mora da ide da radi jer je pre podne bio sa majstorima u stanu.
Ostali su sa svojom tetkom Mimi.
Maki je hteo da ostanem sa njim da kakimo zajedno ili da ga bar drzim za ruku dok on sedi na nosi, ako vec necu i ja da kakim.
A onda sam mu ja opet objasnila da moram jos malo da radim, ali da mogu da me gledaju (mozda) na televiziji i da navijaju za Cavica ... i ostisla, a on i govance su ostali ...

Prodje konferencija, ja (sluzbeno) srecna sto je sve ispalo kako treba, ukljucim ponovo telefon da vidim ko me zvao i vidim poruku koja kaze "mamooo, kakio sam u NOSU! Pustio sam govance da ide kod mame i tate, da budu srecni!" ... i onda sam bila tuzna
Onako strasno, majcinski tuzna sto je govance otislo, a ja nisam bila sa Makijem da ga ispratim na prvo putovanje u nosu.
I stojim tako sa clanom gradske Vlade, citam pokuru i stuznim se .. on me pita jel' sve ok .. .valjda mi je preko lica preletela neka senka tuge, a ja … sta da mu kazem "nije, otislo je govance, a ja ga nisam ispartila?" .. "ne, ne ... sve je ok" kazem i zapitam se "da li je stvarno jedna srebrna olimpijska medalja srpskog plivaca, MENI vaznija od Makijevog prvog govanceta u nosi?"

I eto … od mene jedan oda govancetu .. ko bi rekao da se i o njemu moze napisati prica