10. Mesec, ... cini mi se da vise ne mogu ...

Svaki dan je duplo tezi od prethodnog.
Oni sve ranije ustaju, prekodana spavaju ISKLJUCIVO na smenu, kada su budni - nema mirovanja ni minut ... puzi, uhvati se za prvo sto nadjes, ustani .. pusti se, padni, placi ... puzi, uhvati se za prvo sto nadjes, ustani, pusti se, padni, placi .... u medjuvremenu: spremi jedan obrok i pazi na (najmanje) jedno dete da ne razbije glavu, nahrani ih, presvuci jedno koje se ukakilo, drugo je zedno, napravi sokic, prvo je krenulo ka stalku sa CD-ovima, uhvati ga pre nego sto stigne, drugo je ustalo uz sto i pocelo da se klati ... (ponoviti proceduru iz prethodne stavke), prvo u medjuvremenu krece u napad na stolicu za hranjenje jer je tako zgodna da se uz nju uzvere ... drugo se ukakilo .. presvuci uz dreku prouzrokovano nepoznatim ... prvo hoce igracku do koje ne moze da dodje, drugo hoce da gleda baby kanal, prvo se ubljuvalo - presvuci ga, drugo je resilo da proguta zvecku - spreci ga ... prvo bi mozda spavalo - uspavaj ga, drugo ce strazariti, da nam ne bude dosadno ... prvo se uspava , drugo luduje po kuci ... prispava mu se ... uspavaj ga ... zaspi ... HA: prvo se budi da odmeni drugo ...
Ufff, super se zaigralo samo i sad cu da sednem i na miru popijem kafu ... pogled na sat vreme je da se sprema sledeci obrok ....
Ponavljanje iste procedure 5 puta dnevno ... deca idu na spavanje ... mama i tata sede i ne rade nista jer je to jedino za sta imaju snage ... Ne mogu da spavaju jer su preumorni ... legnu oko 1h ..
BUUUDJEEEENJEEEE oko 6h ...

Uz sve to, sada su u fazi popularno nazvanoj "izlaze nam zubici ..." ...

E da ... sve aktivnosti su propracene nebrojenim zvucima koji se ne mogu opisati bez nepristojnih izraza ...

Da li se iko ikada tako jadno i tako strasno osecao kada pogleda svoju decu i ne vidi NISTA?
Przno .. suplje ... nemam snage da disem, a ne da se igram sa njima ...

Jutros nisam imala ni snage ni zelje ni da ih pogledam kada su poceli da piste i vriste ...
I setim se davnih dana kada je moj zivot bio samo moj i kada sam bila gosporad svakog sekunda u svakom danu ...
Onda su se uspavali (posle "samo"3.5 sataq budnog stanja) a ja sam pocela da placem (i pored popijenog bensedina) jer imam utisak da stvarno ne mogu vise!!!!

... mozda ce naredni post biti optimisticniji, ali sada i danas ...

Za dva dana krecemo na more ome sam se taaakooo radovala, a sada mi se cini da bih se sakrila u najudaljeniju rupu da me niko ne pronadje ...

Eto, umesto da sad pisem kako smo se lepo proveli na moru, moracu da pisem o slincima, temperaturama i zapusenim nosicima ...

Dan posto smo se vratili je sve bilo super.
Legnemo uvece da spavamo i u sred noci nas budi Marko koji place ko blesav... temperatura, zapusen nos, slinci, slinci ...
Sutra ujutro Dr kaze da je u pitanju virus. Nista antibiotici, nista hemije, samo spustamo temperaturu i izvlacimo slince ... naravno, na decijoj listi omrazenih aktivnosti je srkanje slinaca ... svaki put kada im prilazim sa srkacem u ustima osecam se kao inkvizitor
Prodje i taj dan, dodje noc i eto i Katarine u sred noci sa placem i vriskom .. ujutro Dr kaze - ista stvar (naravno)

I eto, sada se uglavnom bavimo brisanjem iscurelih slinaca, jer od srkanja nema bas previse pomoci, tj. ja im eventualno nesto slinaca isrcen, oni za to vreme briznu u plac i vristanje i za tren oka je nos ponovo pun
Marku su temperature (izgleda) proslost, ali zato Katarina muku muci. A sve je tako tuzno i strasno kada place jer od zapusenog nosa ne moze da jede, a htela bi, onda je gladna, pa pocne da place i zbog toga. Umorna, a ne moze da spava jer je gladna i ima temperaturu i eto tako ... prolaze nam prvi dani sa temepraturama u njihovim zivotima.

Ja se pritom osecam kao kreten jer pokusavam da skontam ko mi je doneo virus u kucu i zamisljam kojim bi ga sve mukakma mucila kada bih znala ko je

Mesec broj 9

Drage nase tetke,
mama nikako da sedne za racunar i napise vam sta nam radi. Ona, naravno, za to sto ne pise nista u dnevnik okrivljuje nas i to sto stalno kakimo, jedemo, necemo da spavamo, hocemo da hodamo pa onda padama sto za sobom povlaci i plakanje, pa ona mora da nas ljubi i tesi itd ... i sad ona kao bas zbog tih par sitnica nema vremena ... a vi joj poverujte ako ste blesave

Elem, da se vratimo na nas dvoje, malih
Mi rastemo i rastemo i jedva cekamo da porastemo
Ja (Marko) sam prvi otkrio da je prohodavanje dobra zabava i za mene i za sve oko mene koji me setaju.
Katarini se u pocetku ta ideja nije preterano svidela, pa sam neko vreme morao da je ubedjujem da krene za mnom.
Ona se prvo nesto neckala, neckala i (konacno) me ipak poslusala
Sada nam je
Ujutro ustajemo oboje u isto vreme, jedemo i krecemo u akciju ...
Kada se probudimo, svako ustane u svom krevetu, dodjemo do coska gde nam se kreveti susrecu i onda se malo smejemo, malo caskamo i dogovorimo se o planu i programu za dan koji nam predstoji.
Kada setamo mamu/tetku/baku/dedu uvek idemo na razlicite strane da ne bi mogli da se sretnu i eventualno priskoce jedno drugome u pomoc.
Volimo ponekad i da se igramo u ogradici (iliti "kavezu" kako to mama i tata zovu ) i tada su svi jako srecni.
Omiljene igracke su nam:
- flasa od vode zapremine 5 litara (na zalost, prazna)
- podmetaci za case
- kese
- novine kojih se dokopamo

Mama nam je kupovala sve i svasta, racunajuci da cemo nesto nauciti igrajuci se sa tim njenim finim i sarenim igrackama, alki ko joj je kriv kad nas nije pitala za misljenje.

E da, mama nas je vodila na Kopaonik.
Provod je bio fenomenalan
Tamo se covek tako brzo naspava, da smo svako jutro bez problema ustajali u 5h i onda se igrali do 8:30, pa onda malo odspavamo, pa ponovo zurka ...
Iz nekog razloga (nismo sigurni kog) se mami nije svidelo to ustajanje u 5h.
Uvek bi izgledala nekako cudno, oci ne bi otvarala, stalno bi vikala: "ššššššššš", pevala nam "Jednog zelenog dana, onog zelenog leta ... " kao da hoce da nas uspava, onda bi pocela sa nekim cudnim komentarima tipa "na kog ste se ***** iz porodice izmetnuli da ustajete u cik zore????" onda bi se pokrivala preko glave, a mi smo joj skidali jorgan da joj pokazemo kako napolju svice lep i suncan dan, ali nista nije vredelo ... i dalje je izgledala cudno ... kao da je bila ljuta ...

Eto tako, a ostatak dana je prolazio (cak i njoj) lepo.
Igrali smo se, setali, videli neke cudne stvorove za koje su nam pricali da se zovu krave i ovce, suepr smo jeli (uostalom, kao i obicno) brckali nogice u jezercu koje imamo ispred kuce i tako ... vreme je brzo proslo i mama nas je vratila kuci da bismo se spremali za more.
Kaze da ce nam tamo biti divno ...
nemamo pojma, nismo bili, ali videcemo, pa cemo vam pricati.

U medjuvremenu su nam kupili cipele jer je zahladnelo pa nismo vise mogli da setamo bosi po kuci.
Bilo je malo bolno za Katarininu i moju glavu dok nisu shvatili da se carape koje su nam obuli jer je bilo hladno, klizaju po parketu
Ali, dobro je. Shvatili su ... samo im je trebalo to doziveti

A sad ono najvaznije: JUCE JE I MENI IZASAO PRVI ZUB!!
Mama je bila jaaako srecna. Vec je pocela da prica kako ce mi za maturu pokloniti vestacke zube, jer mi do tada ocigledno jos nijedan nece izaci .. pa sam morao nesto da uradim da se vise ne bi brinula

Eto, mislim da je to bilo ono najznacajnije sto se desavalo u proteklom periodu.
Ako se mama seti jos necega, kad procita ovo sto smo pisali, neka sama dopise, ja vise ne mogu da sedim na jednom mestu, imam tako mnogo posla da obavim, a i Katarina mi se uznemirila jer nema sa kim se se gura pored stola