Dodjosmo Do Kraja Druge Godinice, iliti - mesec br 24

Prezivesmo nekako.
I mi decu i deca nas
Lakse i lepse nego u prvoj.

Cica je jedna okrugla, brbljiva, znam-sta-zelim devojcica.
Pocela je odjednom da broji od 3-6, pa smo naknadno uveli i 1 i 2


Marko je jedan nezni, spretni, pun sarma, preslatki, necu-da-pricam decak

Porasli su, naucili svasta sto je trebalo, i mnogo toga sto nije trebalo i idu dalje, ne pitajuci nas sta mi mislimo o tome


Ove godine su vozili autice i biciklice, jahali konjice gde god smo stigli, voleli se mnogo, uzivali u setnji po Kopaonickim livadama,
brali cvece za mamu, divili se oblacima, munjama, dugi, suncu ... kamencicima koji prave "buc" kad upadnu u vodu.
Pecali su nas grancicama sedeci u sobi, kao pravi pecarosi na Savi...
Sljapkali po barama ... i da: svim srcem voleli Nodija .. patili sa njim kad se sudari sa majmunicom Martom,
radovali se poletanju rakete i obozavali lopticu Malenu koja je skocila previsoko i bojala se da skoci sa oblaka ...

Sve hocu u par reci da rezimiram celu godinu, ali se bojim da cu mnoge na prvi pogled male, a ipak tako vazne trenutke
preskociti i da ce mi kasnije (naravno) biti zao ...

.... Sinoc sam ih mirisala kad su zaspali i pokusvala da smislim kako da taj miris ovekovecim .. nestvaran je.

Moji dani prolaze u razmisljanjima da li cemo uspeti da od njih napravimo dobre, cestite i sposobne ljude, da li cemo u
pravom trenutku biti na pravom mestu, a oni kao da za to ne mare bas ni malo

Ove godine je docek nove godine dobio potpuno novi smisao .. u stvari, svake godine je drugacije.
Nadam se da ce nasa mala porodica otici na Kopaonik, napraviti Sneska Belica pred kucom, ostaviti poklone ispod Debele Gospodje
(jelke pored nase kuce koju gledam kako raste poslednjih 18 godina) i gledati zvezdano nebo nad planinom


... nastavice se

Mesec Br. 23, U epizodi: Marko i opstruktivni bronhitis :(

Od kako smo dosli sa mora, poceli su da cure nosevi, prvo Kaci, pa par dana kasnije i Marku.
Kaci je to sve (kao i obicno) brzo proslo, a Marko se evo vec valjda trecu nedelju pati sa svim i svacim.
U medjuvermenu su imali i proliv - ko zna gde zaradjen, a trenutno stanje je da Marko ima opstruktivni bronhitis koji smo prvo napali inhaliranjem ventolinom, pa kad on nije odradio sta je trebalo, dodali smo jos neko cudo za inahliranje, pa kad ni to nije dalo rezultate, pre dva dana je Dr Sveta rekao da mu dajemo 1 pronazon dnevno ... danas je treci dan od uvodjenja pronazon-a i stanje je gore nego a pocetku, po recima dr Svete.
Kaze da je moooooozda u pitanu neka bakterija, pa da mu dajemo sirup koji i MM pije (hemomycin) koji ce da utepa bakteriju, ako je uopsta ima, tj ako nije virus ...
Inace smo u medjuvremenu svi bili bolesni (tj i mm i ja) a mm jos uvek kaslje i tako ...
I prosle godine je bila identicna prica sa slinavim nosevima i bronhitisom po povratku u BGD ...

Do danas sam se relativno dobro drzala, jer ja ne dramim previse na slinave noseve i takve stvari ... ali kad mi je danas MM rekao da je dr Sveta rekao da je kod Marka stanje gore nego ikada do sad, skroz sam prsla Jadnicak mali skripi ko nepodmazana vrata, a cim se malo zadise bude jos gore ... naravno, o mirovanju i ne razmisljamo jer je to apsolutno neizvodljivo, sedenje u kuci je sada, kad su temperature znacajno nize nego ranije, potpuno neizbezno, a sve to Marko jako tesko podnosi, a onda i svi mi pozelimo da skoknemo do Terazija, svako sa po jednim uzetom i da se besimo ko lusteri ....
Maki cvili po ceo dan, cak je i Kaca naucila da kaze celu recenicu "Bata p'ace! Stalno p'ace! Bata uvek p'ace!" ... uzas ....

22 ... Letovanje ..., iliti sreca-sreca-radost

I dosao tako 24. avgust ja se pokupila sa posla i otisla na dugo ocekivani i zasluzeni odmor.
Objasnila deci da cemo od sada pa naredne 3 nedelje non stop biti zajedno, maziti se, paziti, uzivati,
igrati, smejati i sve tako nesto i to ZAJEDNO i tome smo se MM i ja jako radovali, a monsteri izgleda
i nisu shvatili svu tezinu tih reci

Sutradan smo otisli na Kopaonik gde nas je sacekalo i posle 10ak dana ispratilo prelepo vreme.
Tamo smo uzivali u penjanju uz stelenice , bili impresionirani velicinom nove zivotinje, u narodu
poznatije kao "krava" , bacali kamencice u jezerce ispred kuce i setnji kroz sumu.

Prvo vece je Cica pocela da zapomaze "kuci, kuci, kuciiii!!!!" i mene prestravi ostvarenjem moje
najgore nocne more - da deca nece voleti Kopaonik i nasu kucu
Naravno, problem je bio sto nije znala da ce i na Kopaoniku dobiti dudu za spavanje, nego je
sirotica mislila da mora da se vrati "svojoj kuci" da bi je dobila

Posle Kopa se na 1.5 dan vratimo za Beograd, da se prepakujemo, operemo, spremimo sve za more i
sednemo u veliku gvozdenu pticu koja ce nas odvesti u nasu prvu "Veliku ostrvsku avanturu" poznatiju
kao "Mi samo protiv njih na letovanju".
Let aviJonom je protekao tako sto je Cica zaspala 3 minuta pre poletanja, probudila se 15 minuta pre
sletanja i ostatak vremena provela citajuci JAT-ov bilten u kome je bila reklama za namestaj za deciju
sobu sa medom na slici (vazan detalj za kraj letovanja).
Makica je dobar deo leta prespavao, a ostatak gledao oblake sirom otvorenih ociju i bio tako sladak dok
je buljio u njih i pokusavao da nam rukicama objasni da sad letimo gore visoko gde su oblaci ..
... to smo mu naravno pre poletanja 1000001 ponovili

I stigli mi na ostrvo Rodos.
Divota!
Hotel koji smo izabrali - Divota!
Ogromno prostranstvo sa 4 kompleksa bazena, i oko njih grupisanim zgradicama sa sobama.
Nasa soba je bila sa pogledom na kompleks decijih bazena sa toboganima i ogromnom tvrdjavom sa peskom i igralistem za malu decu.

Deca su bila divna i predivna
Katarina je resila da progovori i u tim nastojanjima nije bilo neslavladive prepreke, tako da smo imali
celodnevnu zabavu brige o tome sta pricamo, jer je ona neumoljivo ponavljala SVE sto je cula!

Trcala je sama u vodu, pa ju je tata vadio, naravno potpuno izbezumljen i pitao "Sta se desilo?"
A ona trepce, trepce i izmedju dva pokusaja da dodje do vazduha kaze "Buuum!" i smeje se.
Pravili smo zamak od peska, setale "nas dve smizle" (tako sam ja govorila kad je uzmem za ruku,
stavimo obe naocare za sunce i pitam je "Hocemo sad nas dve smizle u setnju?"
a ona me pogleda i kaze "Hocem!" i ...
Marko raste u pravog malog slatkog decaka, koji jedino sto nece da radi je da prica ... tek 1 ili 2 reci ...
Vozio je avioncic na naduvavanje po vodi i lupkao nogicama, i rusio mamine kule od peska,
da bi tu stavio svoju nogu pa da je zatrpavamo, jurio sve koji prodju sa sladoledom u rukama
U restoranu su jeli kao veliki ... kad su hteli da jedu, a kad nisu hteli, tj kad je sve drugo bilo
zanimljivije, onda su hranom gadjali sve sto se krece, i mahali konobarima da ih dozovu da im
uruce prazne tanjire.
Jednom smo Cici rekli da ne redi da drzi tanjir podignut, jer teta koja ce ga odneti nije tu,
ali ce doci ako je budemo zvali .. "Teto! Teetooooo!!!! TTTTEEEEEEEEEEEEEETTTTTTTTTOOOOOOOOO!!!!"
i tako sve dok nismo jadnu zenu savatali da dodje i odnese f***ing tanjir
Mi se polomismo da urazumimo decu da ne utrljavaju hranu u kosu, da ne prosipaju sok, da ne-ovo,
da ne-ono ... i onda vidimo da smi mi jedini zabrnuti za lepo kucno vaspitanje nasih ceda, za razliku od drugih srecnih i opustenih evropejaca koji mirno jedu svoje ruckove, a deca filiju stolnjake ...
dobro, ovo je bilo malo off, ali da ne zaboravim

Sada sam toliko preplavljena lepim emOOOOcijama da uopste ne znam sta bih izdvojila kao "special"
jer je sve bilo specijalno!
Nas cetvoro smo bili srecni kao nikada!
I nikada ranije nije bilo toliko lepih trenutaka na bilo kom putovanju na koje smo isli ... a isli smo ....

I (za sada) da zavrsim, vracanjem na medu sa pocetka price: sednemo mi u avio da se vratimo kuci.
Cica tek sto je spustila guzu na sediste pocne da pruza ruku prema spedistu ispred nas i ponavlja
"meda, meda, meda, meda!" kao pomahnitala ...
Je pokusavam da skontam gde je sad videla medu, kad ja ne vidim niti jednog???
Nadje ona drugu zabavu, pruzim ja ruku da uzmem JATov bilten, da iscitam do kraja pricu o divnoj
i predivnoj Malti, i istog casa se Cica ispruzi prema casopisu, otvori prvu stranu i upre prstom pravo u medu na slici i pocne "meda, meda, meda!"
Nije sto je moja, ali sto je paaaameeetnaaaaa

20, 21... brojimo brzom brzinom

Evo nas
Uglavnom veseli i nasmejani.
Tome naravno doprinosi i to sto su mojoj sestri snimci sa skenera pokazali da su se sve metastaze povukle ... primala je tri hemioterapije (sada je na cetvrtoj i ima jos dve) pila neke preparate za sve i svasta od raznih bilja i sastojaka i tako ... ja se i dalje bojim da se glasno radujem, ali se osmeh ipak vratio na moje lice

Decovi su to jako dobro primetili i sad zurujemo ...
Moram ovde zapisati par dogodovstina koje su u kategoriji "da se ne zaboravi"
Mi mnogo volimo kisu. Ali ne kisu-kise radi, nego kisu-zbog barica koje ostaju posle nje ... u to ime smo kupili gumene cizme i krenuli u akciju!

Poslusni su kada su u patikicama i tada ne idemo u bare, nego samo kada smo u cizmama i tada (uglavnom) postujemo podelu bara na "male"-za decu i "velike"-za odrasle ...kazem uglavnom ...
Pre neki dan jedva iscekasmo da kisa prestane da pada, navukosmo cizme i pravac-kej!
Uzivanje 100km/h!!!
Kad ono ... u Markovom vidokrugu se pojavi najbolja bara koju je svet ikada video! Blatnjava, duboka ... prosto savrsena ... a i mm i ja na bezbednoj udaljenosti

Uskoci Marko u nju i sljuuuus! Do pola ciuzama je upao, MM pritrci da ga vadi da se ne zaglibi dublje i pocne da vice na njega "rekao sam da je to bara za mamu i tatu, a ne za decu, tamo je tvoja i sekina!!! bla-bla-bla ... " a Maki se rastuuuziiiiooooo i place i place i krene ka Kaci i meni koje smo stajale 10ak metara dalje ... i pravo sestri u narucje!
Zagrli je i place, ona ga zagrli i krene da ga mazi po glavici ... koja je kolicina ljubavi bila na tom jednom malom parcetu zemaljske kugle u tom casu-to vam ne umem opisati

kako su bili slatki ... a onda mi je prva sledeca misao bila "sta ce se tek desiti kada se jedno od njih seti da pravi s*anje ... da li ce ga drugi pozdrazi i priteci mu u pomoc?"
.....

Prica druga:
Juce se valjamo, golicamo, smejemo i u nekom casu ja pocnem da skakucem (kao igram kolo) i Marko dodje i uhvati me za ruku i pocne da skakuce sa mnom ... i kazem mu ja "bravo Maki, kako ti lepo igras kolo!!
Dodje moja mama i ja kazem "Maki, pokazi baki kako igras !" On je uzme za ruku i krene da skakuce levo-levo .. desno-desno ... i da se upisava od smeha

Prica treca:
Idemo u septembru na more.
Pitam ja Cicu da li idemo na more?
Ona kaze "daaaaa!"
"A sta cemo tamo da radimo?
Ona mase rukama iznad glave i ponavlja "pi-a-mo, pi-a-mo!" (plivamo, plivamo! - prim.prev.)
A kako cemo da putujemo?"
ocekujem da ce biti bez odgovora pa da joj objasnim da idemo avionom (znaju sta je to i vole da ih gledaju) ... a ona ustala, stavial ruke kao da u njima nosi neke torbe i krenula da hoda na prsticima!

ja je gledam prilicno zbunjena jer NEMAM pojma sta hoce da mi kaze ....
Pricam ja to mojoj sestri i mami (kod njih su bili u subotu) i sestra mi kaze da je ona ceo dan gledala napolju ljude kako hodaju i imitirala ih.
prolazila je neka zena na visokim stiklama (izgledala je kao da hoda na prstima) sa punim rukama nekih cegera i torbi .. i posto je Cica bila zbunjena pojavom, sestra joj kaze da se teta spakovala i da ce da putuje, cim ima toliko stvari ...
I Cica zakljucila da se tako putuje na more


I za kraj .. .Cica prica sve i svasta!
nesto sto razumemo, nesto i ne razumemo, a za nesto nemamo cak ni blagu predstavu sta je htela da nam kaze ... ali nije ni vazno
Oslovljava sebe sa "Ja!" a nekada i "Kaca" .. zavisi od situvacije ...
Najboje je sto je samo jedan komsija zove "Kaca". I ona ga obozava i ide u setnju sa njim ... i kada smo je nekom prilikom pitali "kako se zoves?" Ona je rekla "Kaa-ca!"

Marko pocinje da propricava, tj. da brblja, frfrlja i svakakve zvuke da ispusta sve vise i vise

... mozda postavim i koju sliku uskoro

18, 19 ..., kako vreme leti ...

Pa da pocnem kao i svak normalna majka:
U panici sam! Marko nista ne prica!
Samo mama, brrrrm i pak-pak (tako kaze patka) i NISTA VISE!
Kad trazimo da kaze "tata" on vice "mama".

A razume sve, ali apsolutno sve sto pricamo, cak i vise nego sto zelimo
Zna da pokaze sve delove tela, ukljucujuci i koleno (za koje mora UVEK znacajno da podigne nogavicu da bi ga pokazao) i sve sve, ali od price NISTA!
Kad je nesrecan vristi kao magarac, a kad je mnogo nesrecan/nezadovoljan, onda kao dva magarca i tako gradacija ide u nedogled ...

Cica debelica brblja i trenutno joj se se reci zavrsavaju sa "-šić" ... nemam pojma gde je to cula, ali nesto brblja, brblja (naravno da nemamo pojma koje su reci je u pitanju) i onda samo cujes to "šić, šić, šić ..."

Isli smo deca i ja na Adu na Olimpijski dan trcanja, da se majka pokAze kako ima lepu, pametnu i dobru decu
Vrucina, guzva, galama, svi ih pipkaju i stipkaju i oni u dreku! Ali najstrasniju!!!!
Nisu hteli ni kod kume, ni kod koga, nego samo kod mame, a to je rezultiralo upalom misica (mojih) od nosenja dovje dece od po 12 i 14.5kg po Adi.
A na Adi smo bili atrakcija samo tako. Nije bilo fotoaparata koji nas nije ovekovecio, pa smo se pojavili i u Sportskom zurnalu (ne, ovo se ja ne hvalim ... ne, ne)

Na terasi smo isntarlirali bazen, kupili deci patikice za kupanje i DIVOTA!
Uzivaju i oni i nasa draga bebi siKterka koja jos uvek uspesno cuva malce i uopste ne vidi da je to nesto strasno komplikovano ...

Isli smo sa decama na Kopaonik i oni su se proveli fenomenalno!
Setali smo po ceo dan, isli u sumu, videli neka razna cudna stvrenja i biljke, setali po kisi u kabanicama, skupljali kamencice i ubacivao ih u potocic.

Skitali svuda po malo i mnogo lepo se provodili.
Oni rastu i sve su mi lepsi i lepsi (a i deblji )
Cica je prava devojcica.
Kada se oblacimo da idemo negde, ona OBAVEZNO dodje do njihovog ormana u pokazuje sta hoce da obuce.
Pre neki dan smo mi joj obukli sta je htela, a onda odlucili da to ipak nije dobro resenje i krenuli da je presvlacimo ...te dreke .. .Boze me sacuvaj!!!
Uhvatila ona svoju majicicu koju je imala i ne popusta, cvili, pa vristi, pa kuka ... ma za ne poverovati.
Na kraju smo joj neko vreme prikazivali sta cemo joj obuci, pa joj se kao malo svidelo, pa smo joj rekli da ce to sto ona hoce, obuci sutra .. pa pregovori, pa Ujedinjene nacije, pa EU, pa Putin ... pretili smo joj i bombardovanjem ... na kraju je popustila ... jedva!

E da, uvek sam se pitala koliko roditelji uticu na izbor igracaka svoje dece.
Moji malci imaju sve na raspolaganju: i avione i kamione i lutke i opremu za bebu (lutku) i tasnice i kocke, kocke, kockice i automobil i tricikl, ma sve ISTO!
Katarina se zabavlja nosanjem bebe (ne reaguje kad je pitamo za lutku-priznaje samo bebu), presvlacenjem, setanjem, nosanjem kad se bebi spava, hranjenjem. Pre par dana smo bili na terasi kada je poceo pljusak. Sklonili se mi ispod krovica, a ona gleda ka kolicima sa "bebom" i istrci na kisu, podigne cela kolica i dotrci sa njima pod nastresnicu ... da bebica ne pokisne

A Marko - uzme autic i voza, voza, voza, voza, pa lopatu i kopa, kopa, kopa, kopa .... (bice intelektualac 100%)
I eto tako prolaze nasi dani ...
Nesto mi se sve cini da se nista konkretno ne desava o cemu bih pisala, a u stvari sve nekako protrci pored mene da i ne primetim ... rastu mnogo brzo ... previse

17. Mesec, ... na danasnji dan, pre dve godine ...

.. sam napisala ovo:

(Tweety @ Apr 20 2005, 10:34 PM)

Evo nas, pod "nas" mislim na ovo:

Nagradno pitanje:
koliko beba vidite na ovoj slicici?
Ko pogodi, dolazimo mu u goste da mu licno cestitamo

Vec danima se ne sastavljam da napisem nesto u dnevnik, a zelela bih.
Neke ruzne teme me presretnu na pola puta ka pisanju i uvek odustanem jer ne zelim nista tmurno da ostavim mojim malim monsterima u ovom njihovom dnevniku.
Eto, za sada toliko, tek da se prisetimo, a pisem kasnije sta se lepo desavalo u ovom mesecu

16. Mesec, ... iliti mesec srece :)

za sada
Sve je nekako lepo krenulo.
Moja sestra (koja se na mala vrata uvukla u ovaj dnevnik) je krenula sa terapijom, (za sada) je super podnosi i to je ono sto mi dodaje 100 poena dobrog raspolozenja u samom startu

Klinci su ... 12.5 i 11.5 kg ciste srece
Jedino sto me polako zabrinjava je sto se jako dobro sporazumevamo bez reci, tj nekim cudnim zvucima, tako da oni nista zivo nece da pricaju.
Samo "mama, mama, mama ..." i ponekad baba, tata, deda, pak-pak (tako kaze patka) i to je to.
Kaja prica nekim njenim cudnim i nama potpuno nerazumljivim jezikom, Maki uvek zna sta je pisac hteo da kaze, ali mi - nista, corak.
Isli smo per 10ak dana u mesto koje se zove Babe pod planinom Kosmaj u neki super-hiper-fenomenalan hotel. Nas dvoje i nasa dva mala monstera. I bilo je divno. Po ceo dan su jurcali i skakali i zagledali ljudima u solje, tanjire, sakrivali se i smejali, gledali u ogledalo, igrali u igraonici ...
Vetar nas je sprecio da uzivamo u svim carima prirode, ali bice dana, ici cemo ponovo.

Inace, mali monsteri se vole. I to je nesto, sto verovatno ne bih znala kako je lepo da nisu blizanci.
Jutros je Marko resio da bude u spavacoj sobi i da se dere sam sa sobom.
Kazemo mi Katarini "Idi i zovi batu da dodje. Uhvati ga za ruku i dovedi ga da se igra sa nama."
Ode Kaja u sobu, Marko prestade da place i pojavljuju se oboje sa osmehom na licu
I onda se Marko okrene na Katarini i zagrli je skroz na skroz
ma to se ne da opisati ovozemaljskim recnikom .... cista sreca

Svaki dan nesto novo nauce, zavole i smisle, a ja se cudim kako vreme brzo prolazi.
I dalje jedu sve sto im se ponudi (nesto manje, a nesto vise) spavaju samo jednom dnevno i to ne duze od 45 minuta, ali se zato onesvescuju oko 20h.
Ustajanje je postalo khm-khm-khm mali problem.
S obirom da legnu oko 20h, sviraju za ustajanje izmedju 6:30 i 7h
naravno, MM i ja smo se prilagodili novonastaloj situaciji, pa i mi nase oci pokusavamo da otvorimo u to doba.

... sad se setih, Katarina je poslata ovisnik o kupanju.
Ako probamo samo da je istusiramo, nailazimo na strasan otpor jer tako ne moze da prska po vodi.
Onda je stavimo da sedne u veliki lavor za kupanje, napunimo ga vodom i navucemo zavesu za tusiranje (srecom je providna, pa mozemo da je gledamo) i pocinje zurka ... pljus, sljis, spaljap, pljus, pljus ... i tako u beskraj ... ma divota

... sve se nesto bojim da nas ne ureknem ovako lepim zapisom, ali valjda necu ... ne mogu stalno da mislim samo o ruznim stvarima