I prođe godina...

Pre tacno godinu dana sam pisala ovako

(Tweety @ Nov 27 2005, 08:26 PM)

A mislile ste da se necu jos jednom javiti hehehe
Evo me da se odjavim, da stavim slicicu (nadam se poslednju) trudnickog stomaka i da se bacim u krevet, jer sam navila sat na 5:45.
Hvala vam svima na podrsci (mnogo znaci :love72: ) i pisemo se kad se vratim
Info cete dobiti na vreme, a nadam se i slicice, nista ne brinite, vec je sve organizovano (nadam se da niste sumnjale da je tako)
Ljubim vas jos jednom sve redom i drzite mi fige!!!!!

A danas smo male djaFole vodili na drugi rodjendan male Lane (Ivanna25) i oni su bili smesni i skoro najmladji i hodali su i pistali i ... nisu vise bebe ...
A kao juce da sam pisala ovaj post ... sad sam nekako cudnog raspolozenja, ni tuzna ni srecna ni nista ... samo tako sedim i ne mogu da verujem sta se sve izdesavalo .... i prodje prva godina
... eto .. odo' da se

1 Godina I 1/12 Druge, ko razume, shvatice :)

Samo da zabelezim:
Katarina je na svoj prvi rodjendan bila visoka (vise nije dugacka) 78 cm i teska 12.2 kg
Marko je na isti dan bio 74 cm visok i 10.4 kg tezak.

Htedoh da im tacno prebrojim zubice koje su uneli u drugu godinu zivota, ali se djaFoli nikako ne daju
Sad spavaju, pa cu im posle pogledati u celjusti

Katarina je danas rekla dve potpuno razgovetne reci "BATA" i "MAKI" upipili smo se od srece ..
... ajde mi, ali njena sreca kada je shvatila da smo se mi odusevili
Onda je isla po kuci i ponavljala "bata bata bata bata maki bata bata bata maki ... " i tako u beskraj .. posle dva sata sam
pocela da se raspitujem dokle ona tako misli .. odgovor mi se nije svideo

Katarina je prohodala!

Evo nas na pocetku poslednjeg meseca nase prve godine. Kao juce da je sve pocelo, a vec smo na pragu prvog rodjendana!

Elem, da krenemo iz pocetka.
Pocinjemo da ozdravljamo. Jos uvek slinimo, ali Dr kaze da smo zdravi i konacno nam je malo lakse ... svima - i deci i nama.
Juce smo isli na celodnevni izlet na Frusku goru i proveli se
Klinci su bili fenomenalni!! uzivali, setali, puzali, gledali kako pada lisce sa drveca - po prvi put u zivotu, a ja sam bila tako srecna i spokojna

Danas smo isli kod kumova na rucak i tamo je nasa princeza resila da prohoda!
Ni 5 ni 6, pustila se od mm i presla preko pola sobe do stolice!
Bilo je tu koraka i koraka. Od uzbudjenja nisam stigla da ih prebrojim, ali daleko vise od famoznih 10-11!

I tako: Katarina je svecano usetala u 12. mesec svog zivljenja ... ma ne znam ni sama sta bih pisala ...

Prvi rodjendan je na korak od nas i uspeli smo da rezervisemo neki prostor u kome smo bili na par decijih rodjendana ranije i pokazao se kao prihvatljiv da zadovolji sve nase prohteve (a to nije bilo nimalo lako!)
Rezervisali smo neke devojke koje animiraju decu i nadamo se da nisu striptizete, jer ih mi nikada nismo videli, ali su nam ih preporucili kao odlicne
No, i ako su striptizete, vec ce se neko veseliti njihovom nastupu

I da, najvaznije: sutra nam dolazi zena da proba da cuva nase monstrume.
Cela kombinacija zvuci isuvise dobro da bi bila istinita, ali probacemo.
Naime, sestra naseg kuma, koja je uzela otpremninu iz firme i ceka penziju, nece da sedi dokona kod kuce ... i hoce da cuva nasu decu
Teoretski ima nade da sve bude ok.
Dogovorili smo se da od sutra pocnemo "sa obukom" pa cemo videti kako ce sve ici ... nadamo se najboljem!

Prohodao Marko!

Drage moje tetke,
zeleo sam da vas licno obavestim da sam danas (konacno i po maminim kriterijumima) prohodao!

U stvari, da se ne lazemo, ja sam prohodao jos sa 9 meseci, ali mi ova moja majka to nikako nije priznavala dok se nisam pustio sa njenog (ili ciji god se vec nasao u mojoj blizini) prsta za koji sam se pridrzavao i naravio sam samcijat tih famoznih 10 koraka! (je***o je njenih 10 koraka) ...
I nije bilo tako strasno kako mi se u pocetku cinilo. Svaki put kada sam pomislio da se pustim, pod bi se neverovatnom brzinom problizavao mom licu samo par koraka posle oslobadjanja i onda bi mi bio izgreban nos, modra kolena .. ma svasta nesto ...
... ali eto, sad sam postao (kako rece moja tetka Irena) COVEK i nisam vise obican mali puzavac

Moram da vam kazem da je moja seka izgleda mnogo mudrije to obavila od mene.
Ona sve prvo dobro smisli i ne lupa glavu/ruke/noge .. tek tako, nego kad radi, ona odradi sve kako treba.
Sada je resila da potpuno samostalno stoji
Prvo se drzi za nesto, pa onda pusti jednu ruku, pa polaaako i drugu i onda stoji tako sama i veseli se svom uspehu
Moram priznati da meni to stajanje bas i ne ide, pa sam vec doktorirao na temu "bezbednog ateriranja na ruke".
Izgleda da ce i ona uskoro na svoje buckaste noge samostalno, a onda krecemo u pravi zivot

Eto, samo toliko za ovo javljanje, a vi mozete da proslavite
Evo i ponosne mame da prijavi da je Marko danas ne znam ni sama koliko puta sam prepesacio po 10-ak metara tamo-amo i skretao i svasta nesto

Ma ceo dan je ludilo.
I sad se (cini mi se) prvi put javila i ljubomora.
Katarina je izgleda primetila da su ceo dan Marko i njegovog hodanja u centru paznje, i izgleda kao da je resila da po svaku cenu uskoro i ona prohoda
... e sad, da li je zaista to videla od brata pa resila i ona (po sistemu videla zaba ... ) ili je i njoj zaista doslo vreme, ne znam, ali ceo dan vezba svoje noge i nase reflekse
Elem, ovo ce izgleda biti mesec sa najvise novotarija: danas smo za dorucak svi seli za sto da zajendo doruckujemo i bilo je tako veselo.
Pili su jogurt iz case i jeli hleb i puter i bili tako smesni i slatki i veseli i ponosni ... ma cudo jedno!!

11. mesec: Marko je lopov, Kaja rascepila usnu...

Dakle,
odemo moja mama i ja sa decom danas u trzni centar i blejimo po decijim radnjama trzeci na sta da potrosimo pare
Iz jedne izadjemo i posle 50-ak metara, vidim da Marko mase necim velikim roze
Pogledam malo bolje, i u njegovoj ruci ugledam roze zimsku jaknicu
Bila je u njegovom nivou u radnji, i niko ziv (ni prodavacica, ni moja mama ni ja) nismo provalile da ju je skinuo i stavio u svoja kolica
Naravno, vratim se ja trceci sa jaknom u radnju i pitam prodavacicu da li joj nesto fali u radnji, ona se izbulji u mene jer nema pojma o cemu pricam .. kad je videla jaknu
Eto, moj sin je postaoa nije cestito ni prohodao!!!

Inace, ovih dana smo kuburili sa prolivom (nepoznatog porekla) pa samim tim i sa Markovom gadno ojedenom guzom .. to je nas stari problem, jer nas mali lopov ima sofisticiranu guzu koja ne trpi proliv na sebi i odmah se zarumeni, pa se izranjavi .... no sad je to iza nas i MM i ja se spremamo da veceras pobegnemo za vikend (BEZ DECE) na Kopaonik ... i tako prodje i vikend na Kopu ... sunce, setnja, rostiljanje i vece pored peci, vatricu i pivo/vino/martini ...

Ali ... vratili smo se i juce odmah HAOS!
Isli smo na revakcinu Hepatitis B, pa smo cekali 2.5 sata dok se cela procedura (pauza, pregled, cekanje tete koja daje boce) zavrsila, pa smo dosli kuci i onda je Katarina pala pored krevetca .. e to ne bi bilo nista strasno da nije podigla glavu vristeci i sva oblivena krvlju
naravno - panika, iako ZNAM da ne mora da bude nista strasno i da gotovo uvek izgleda gore nego sto zaista jeste itd, ali panika je cudo.
Odmah zovem MM i objavim mu da je Kaja pala i udarila usta ili nos ili ne-znam-ni-ja-sta i da joj je celo lice u krvi ... i da je vodim kod DR, pa trceci do ordinacije sa njom u rukama pokusavajuci da joj pevam da bi se smirila ...
Dok je to licilo na pevanje, ona bi se malo smirila, ali kada se pretvorilo u isprekidano dahtanje i huktanje sa primesama krkljanja, a sve u ocajnicnim u pokusajima da nekako dodjem do vazduha, ona opet u dreku .. e na kraju nisam vise znala da li da se smejem ili da placem

Naravno, nije nista strasno, malo je rasekla gornju usnu gornjim zubicima i sve je proslo ...

10. Mesec, ... cini mi se da vise ne mogu ...

Svaki dan je duplo tezi od prethodnog.
Oni sve ranije ustaju, prekodana spavaju ISKLJUCIVO na smenu, kada su budni - nema mirovanja ni minut ... puzi, uhvati se za prvo sto nadjes, ustani .. pusti se, padni, placi ... puzi, uhvati se za prvo sto nadjes, ustani, pusti se, padni, placi .... u medjuvremenu: spremi jedan obrok i pazi na (najmanje) jedno dete da ne razbije glavu, nahrani ih, presvuci jedno koje se ukakilo, drugo je zedno, napravi sokic, prvo je krenulo ka stalku sa CD-ovima, uhvati ga pre nego sto stigne, drugo je ustalo uz sto i pocelo da se klati ... (ponoviti proceduru iz prethodne stavke), prvo u medjuvremenu krece u napad na stolicu za hranjenje jer je tako zgodna da se uz nju uzvere ... drugo se ukakilo .. presvuci uz dreku prouzrokovano nepoznatim ... prvo hoce igracku do koje ne moze da dodje, drugo hoce da gleda baby kanal, prvo se ubljuvalo - presvuci ga, drugo je resilo da proguta zvecku - spreci ga ... prvo bi mozda spavalo - uspavaj ga, drugo ce strazariti, da nam ne bude dosadno ... prvo se uspava , drugo luduje po kuci ... prispava mu se ... uspavaj ga ... zaspi ... HA: prvo se budi da odmeni drugo ...
Ufff, super se zaigralo samo i sad cu da sednem i na miru popijem kafu ... pogled na sat vreme je da se sprema sledeci obrok ....
Ponavljanje iste procedure 5 puta dnevno ... deca idu na spavanje ... mama i tata sede i ne rade nista jer je to jedino za sta imaju snage ... Ne mogu da spavaju jer su preumorni ... legnu oko 1h ..
BUUUDJEEEENJEEEE oko 6h ...

Uz sve to, sada su u fazi popularno nazvanoj "izlaze nam zubici ..." ...

E da ... sve aktivnosti su propracene nebrojenim zvucima koji se ne mogu opisati bez nepristojnih izraza ...

Da li se iko ikada tako jadno i tako strasno osecao kada pogleda svoju decu i ne vidi NISTA?
Przno .. suplje ... nemam snage da disem, a ne da se igram sa njima ...

Jutros nisam imala ni snage ni zelje ni da ih pogledam kada su poceli da piste i vriste ...
I setim se davnih dana kada je moj zivot bio samo moj i kada sam bila gosporad svakog sekunda u svakom danu ...
Onda su se uspavali (posle "samo"3.5 sataq budnog stanja) a ja sam pocela da placem (i pored popijenog bensedina) jer imam utisak da stvarno ne mogu vise!!!!

... mozda ce naredni post biti optimisticniji, ali sada i danas ...

Za dva dana krecemo na more ome sam se taaakooo radovala, a sada mi se cini da bih se sakrila u najudaljeniju rupu da me niko ne pronadje ...

Eto, umesto da sad pisem kako smo se lepo proveli na moru, moracu da pisem o slincima, temperaturama i zapusenim nosicima ...

Dan posto smo se vratili je sve bilo super.
Legnemo uvece da spavamo i u sred noci nas budi Marko koji place ko blesav... temperatura, zapusen nos, slinci, slinci ...
Sutra ujutro Dr kaze da je u pitanju virus. Nista antibiotici, nista hemije, samo spustamo temperaturu i izvlacimo slince ... naravno, na decijoj listi omrazenih aktivnosti je srkanje slinaca ... svaki put kada im prilazim sa srkacem u ustima osecam se kao inkvizitor
Prodje i taj dan, dodje noc i eto i Katarine u sred noci sa placem i vriskom .. ujutro Dr kaze - ista stvar (naravno)

I eto, sada se uglavnom bavimo brisanjem iscurelih slinaca, jer od srkanja nema bas previse pomoci, tj. ja im eventualno nesto slinaca isrcen, oni za to vreme briznu u plac i vristanje i za tren oka je nos ponovo pun
Marku su temperature (izgleda) proslost, ali zato Katarina muku muci. A sve je tako tuzno i strasno kada place jer od zapusenog nosa ne moze da jede, a htela bi, onda je gladna, pa pocne da place i zbog toga. Umorna, a ne moze da spava jer je gladna i ima temperaturu i eto tako ... prolaze nam prvi dani sa temepraturama u njihovim zivotima.

Ja se pritom osecam kao kreten jer pokusavam da skontam ko mi je doneo virus u kucu i zamisljam kojim bi ga sve mukakma mucila kada bih znala ko je