U Cekanju 2009.

Danas mi je poslednji radni dan

Imam 11 dana koje cu provesti sa mojim monsterima
Nakon duzeg vecanja i pregovaranja smo odlucili da ne idemo iz Beograda, nego da ostanemo u nasem toplom domu

I racunam 'vako:
to je 11 jutara sa decom u krevetu
11 dorucaka sa njima
11 ruckova sa njima
22 uzine sa njima
11 knjiga koje mozemo procitati na miru
bar 5 kolaca koje mozemo umesiti zajedno
11 setnji u koje cemo otici zajedno ... od toga bar 1 Avala, 1 Kosutnjak, 1 Ada, Kalemegdan ... ma svasta nesto ...
11 dana da se izlezavamo na tepihu zajedno ...


Ovo je prva NG kojoj se raduju jer ZNAJU da ce Deda mraz veceras doci i doneti im poklone ispod jelke ... jer su bili dobri ... najbolji
I cekacemo Deda mraza svi zajendo i mi veliki i oni mali!
I necemo leci dok ne dodje i ne donese poklone i ne otvorimo ih i ne poradujemo im se iz sve snage

U ovoj godini smo ostavili pelene, dudu ... Maki je svoj palac zadrzao ... na jos neko vreme ...
U ovoj godini smo imali i neke ruzne i neke lepe dane, ali se nadamo da ce nas naredna godina uveriti da su samo lepi vredni pamcenja i da cemo one ruzne moci da zakljucamo u sobu zaborava i tamo ih zauvek ostavimo ...

Nadam se da cemo u sledecoj godini biti zdravi.
Nadam se da ce deca imati vise dana u kojima ce gledati nasa nasmejana lica nego ona druga.
Zelim da ucinim da i ja svaki dan pamtim po njihovim nasmejanim licima - a nikako tuznim i uplakanim.
Nadam se da cemo u sledecoj godini svi mi imati vise razumevanja jedni za druge.
Nadam se da cemo se vise radovati malim stvarima i manje zeleti one ne tako male.
Nadam se da cemo imati vise dana sa osmehom nego onih bez njega.
Nadam se da cemo se u sledecoj godini baviti nekim lepim i pamcenja vrednim angazovanjima.


U stvari, samo se nadam se da cemo biti zdravi, srecni i nasmejani.

Srecno svima koji danas i u danima koji dolaze zalutaju na ovu moju poluoprastajucu-poluocekujucu temu

Zakoracili Smo U Cetvrtu Godinicu

I da, naravno da se plasim svega.
A nemam pojma sta nas ceka i iskreno - ne zelim da znam unapred vise nista!
Sada zelim malo da zivim u neznanju

Sve do skora je bilo pitanje:
sta je sledece?
Da li ce prohodati?
Da li ce progovoriti?
Da li ce skinuti pelene?
Koliko zuba imaju?
Koliko im jos fali?
Da li znaju ovo?
Da li mogu ono?
Koliko su visoki?
Koliko su teski?
Da li su previse niski?
Preteski?
Da li spavaju?
Ne spavaju?
Sta jedu?
Zasto ne jedu, ako ne jedu, a zasto jedu - ako jedu?
Da li ovo smeju da jedu?
A ono ne smeju jos uvek?
A da li ce …
A kako ce …
A zasto ce … ako ce … a ako nece – zasto nece?
E bas me briga!
Zdravi su (pljuc-pljuc-pljuc), veseli su, pametni su, lepi su, dobri su ( uglavnom ) i sta mi sada vise treba?


Vratili smo se u nas stan i sve je trebalo da bude lepo kao nekad.
Ali nije ... veci smo, drugaciji i navikli da su tu baka i Mimi (moja sestra).
Sinoc je dosla moja mama bez Mimi i Maki ju je odmah pitao zasto nije dovela Mimi?
Objasnismo mu da je bolesna i da ce doci drugi put .. i mislila sam da je ta prica zavrsena.

Onda me je sinoc, dok sam ga spremala za spavanje opet pitao "mama, a zasto baka nije dovela Mimi?"
"Pa bolesna je, ne moze da dodje .. dovescemo je sutra, moze?"
"Moze ... a mamaaa, a kada cemo opet da se preselimo kod bake i Mimi i da se vise ne vracamo ovde?"
"A zasto da se preselimo tamo?"
"Pa da cuvamo baku i Mimi. Znas mama, one su sad same, jer smo mi ovde. A Mimi je bolesna i nema ko da je cuva, a mora neko da je cuva."

....


Okitili smo novogodisnju jelku.
Nasu prvu, zajednickim snagama okicenu jelku.
Jelka je inace, jedan od omiljenih clanova nase male porodice i da se ja pitam, ne bismo je ni sklanjali - nego ljudi vec krajem januara pocnu cudno da me zagledaju kada je vide jos uvek cilu i veselu kako stoji i nema nameru da ode ukutiju i tamo sceka sledecu Novu godinu.
Imamo divne staklene kugle koje sam godinama kupovala i cuvala i lampice i trakice i sve sto je potrebno.
I da, naravno, i bezbroj minijaturnih metalnih zvoncica za crvenim i zlatnim masnicama koji za pravo zvone.

U pocetku sam se trudila da deci ne dam u ruke staklene ukrase - nije proslo.
A onda su dosli na red zvoncici kojima Marko nije bio odusevljen i resio je da nece da ih kaci
"Maki, da ti mama objasni nesto: slusaj sad! Da li cujes nasto? "i prodrmam jelku, ne cuje se nista - samo sustanje grancica.
On kaze "ne cujem nista"

"Pa to ti kazem, ljubavi. Deda Mraz nema nasu adresu, nego moze da se desi da nas ne pronadje i onda nista od poklona. Zvoncice moramo da okacimo, da povremeno jelka zvecne, i kad deda Mraz naidje, da je cuje i da zna gde da nam doense poklone! OK?"

"Mama, daj mi te zvoncice da ih kacim!"

Odem ja do kuhinje, posle par minuta se vratim, a on stavio jedno 20 zvonicica na jednu grancicu ...
"Pa Maki, ne moras sve na jednu granu. Rasporedi ih da bude svuda po neki."
"Ali mamaaaaa, bolje se cuju kada su svi zajedno! Slusaj sad!" i protrese jelku

Jeste, sve je mnogo lepse kada je zajedno

Te noci se probudio i zove nas" mamaaaa, taataaaaa!! Dodjiteeee!"
Dotrcim do njega, a on kaze "nosi me kod vas, neko dolazi u moj kLevet"
"Ko, mili?"
"Ne znam, ali stalno dolazi od vLata"

... mozda je jelka koju smo stavili ispred vrata od terase u njihovoj sobi pa moze da mu izgleda kao silueta coveka u mraku ... nema veze ... dobar razlgo za guzvu u nasem krevetu
Ujutro je dosla Kaca da vidi zasto nema bate u NJIHOVOJ sobi ... i ostala i ona ...

I dalje, pre nego sto legnem, svratim da proverim da li disu? I uvek, ali svaki put se uplasim da mozda ... ali svaki put .. ako previse mirno spavaju - protresem ih, i kada se promeskolje, onda ih ljubim i pricam im da se smire i anstave san …

...


Jedno vece je Maki imao seansu "zedan sam, piski mi se, kaki mi se, gladan sam ..." samo da bi enko dosao u sobu da ne mora da spava.
MM iz cisto pedagoskih razloga sedne da mu isprica pricu o decaku i vuku ...

Sada nam je to prica sa pred spavanje
Svako vece mora da se prica bas ta i niejdna druga prica.
Probali smo sa Snezanom - koju obozavaju - nije to o decaku i vuku
Pepeljuga - nije o decaku i vuku
Petar pan - nije o decaku i vuku
Crvenkapa - ne moze ...

I sada je prica o decaku i vuku dobila mnogo interesantnih detalja i opisa livade i cveca i sunca iznad planine na kojoj se decak izlezava i dosadjuje i decakove kolibe i drveta i sume na proplanku ... a sve je to, naravno, neka simbioza Kopaonika i planina na kojima je odrastala Haidi. Neke ljubavi i stare price su pocele da izranjaju iz secanja ... pa rekoh da ih podelim sa mojim malenima ...


Mislim da je dosta za pocetak jedne godine

Mozda I Mi Krenemo U Vrtic :)

Od kada smo kod moje mame i sestre u izbeglistvu, deca imaju drugare ispred zgrade (sto nije slucaj sa nasom zgradom gde smo jedina deca) i svako malo kukaju da se sa njima igraju.
Tu sad imamo i najboljeg dLuga MaLka, koji ima baku i deku na istom spratu na kom su moja mama i sestra, i sada nece da ide u vrtic kod svoje kuce, nego da non-stop bude kod bake i deke da bi se igrao sa mojim monsterima ... kakva je to (obostrana, da ne kazem - trostrana) ljubav- recima se ne moze opisati

I tako ... pre par meseci je na 5 minuta peske od naseg stana je otvoren montessori vrtic (zove se Kinderland) gde smo za danas zakazali odlazak da vidimo kako sve to izgleda.
I otisli smo da se vidimo i raspitamo.
Ono sto sam ja zapazila kao + je da se za prepodnevnu uzinu jede iskljucivo voce (koje moji obozavaju), za drugu uzinu se jede nesto mlecno, nema sokica, nego samo kupovna voda, i imaju 3 puta nedeljno casove engleskog.
Spavaju ako hoce i imaju dvoriste (koje je meni od presudnog znacaja)
Pokusala sam da izracunam i finansijki momenat, i izgleda da je i to

Deca - usli smo, oni su se izuli i utrcali medju drugu decu.
Nisu me primecivali jer su imali super zabavu, a kada sam rekla da je vreme da krenemo-krenuse potoci suza neeeceeeemo kuuuciiii, ovde cemo da Luuuucamoooo i spavamoooo i sveeee i to oboje! Obicno Kaca hoce medju ljude, a Maki visi na mojoj nozi, ali ovaj put je bio odusevljen.
U to ime sam se sa glavnom tetom dogovorila da dodjemo i sutra pre podne, da i za nas naruce rucak, posle koga cemo kuci na spavanje, pa da vidim da li se deci zaista svidja ili im je bilo zabavno samo zato sto je novo.

Od kada smo odande izasli, monsteri odbrojavaju aktivnosti do sutrasnjeg odlaska u vrtic "pUvo cemo da spavamo, pa da Lucamo, pa da se igLamo i opet spavamo i onda idemo u vUtic da se iglamo sa decom "


... eto, u ponedeljak bi trebalo da idemo na more, a posle se (ako sve bude ok) nadam da cemo u vrtic

Malo Nasih Umotvorina :)

Poslednjih dana isuvise cesto naidjem na neke strasno tuzne teme i zivote i postanem i ja najstrasnije tuzna zbog tudjih tuga i bolova.
Nekako ne mogu da verujem i ne zelim da me iko uveri da gresim, da su ta mala bica koja zovemo monstersima, cEdovostima, i ostalim cudnim imenima, koja u stvari, tesko da bi normalno umu mogla da se definisu ljubavlju i besmrtnim obozavanjem, mogla icim da zasluze i jedan sekund bola - ma i najmanjeg, makar on bio zbog Zuljka (zuljko - kamencic ii grumencic zemlje koji upadne u sandalu i zulja. prim.prev.).
Elem, resih da sebi popravljam raspolozenje belezenjem nekih mudosti koje moji monsteri istovare iz svojih malih glavica pravo pred nas, kada mi ostanemo bez teksta, sa ocima punim suza od smeha, od srece sto postoje, od straha da ce porasti, od dragosti zbog mudrosti koja je ipak-nekako uspela da nadje put iz cupavih glava.

Elem ...
Pre nekog vremena sedimo svi za doruckom (verovatno bese neki dan vikenda, cim smo bili u punom sastavu) i Kaca pocne po svom starom, dobro obicaju da trazi ono sto je u tudjem (u ovom slucaju mom) tanjiru, jer je to sigurno nesto bolje od onoga sto je ona dobila.
E sad, ja takvo ponasanje NE TO-LE-RI-SEM! Strasno mi je kad tako nesto vidim i istog casa poludim i pocnem sa jednim jutranjim dubokoumnim moralisanjem i pridikovanjem ...

Pored svih objasnjenja tipa "ne mozes da trazis drugima iz tanjira, nije to nista bolje od onoga sto si ti dobila, svako jede iz svog tanjira, i niko ne jede iz tudjeg ... " i izmedju ostalog, uputim joj duboko smisleno pitanje "da il ti uopste znas sta je to u tudjem tanjiru sto trazis?" i dobijem odgovor "ne znam. A sta je to u tvom tanjiru?"
Ja ponosna zbog svoje mudrosti i onako majcinski kazem "govance, hoces?"
A ona "Necu mamo, samo ti smes to da jedes!"
i sta .... MM i moja mama krenu da palcu od smeha, ja pokusavam da zadrzim ozbiljamn izraz lica, a Kaca srecna sto je mama videla da je ona shvatila i naucila da se iz tudjeg tanjira ne jede


Sinoc se Maki popeo na naslon kreveta, tu seo i spremio se da pocne svoj mali vecernji program.
Naime, TAJ naslon, na TOM krevetu je idealan za pricanje price medi, koju nam on ili Kaca, kako-kad, pricaju pred spavanje ... njihova izmisljena prica koju (naravno) beskrajno obozavamo ...
Seo tako Maki, i lupka nogicama u naslon kreveta, ja ga zaljubljeno gledam, cekam da pocne, a on lupka i lupka i lupka i smeska se ... i MM ga gleda i ceka pocetak, a Maki i dalje tup-tup-tup-tup ...
Meni vec malo dosadi i ja ga pitam "ajde Maki, hoces da pocnes? Jel to sad enki performas?" (izgledao mi je kao Samantin decko iz "Sex i grad" kada stoji na sceni i povremeno poneko izusti po koju rec), a on kaze "nije, to je kLevet!" ... i nastavi da lupka


Juce moja sestra kaze Makiju, koji uporno stiska flasicu sa sokom, da ne stiska flasicu, jer ce mi iskociti sok u krilo i posle nece imati sta da pije.
A Kaca se malo zamisli i kaze "Mimi, sok nema noge, tako da on ne moze da iskoci!" i okrene se Makiju "mozes da stiskas bato, ne brini, nece iskociti!"

Medaljom Protiv Kake Iliti Kakom Na Medalju

Javili nam pre 2 dana da Cavic definitivno dolazi sutradan u Beograd i da mu spremamo konferenciju za stampu za uvece, pa je posle prijem u Skupstini grada, pa parada ….
A moj Marko resio da skine pelene i vec 5 dana nosi gacice, i uglavnom piski svuda po kuci, ali bitno je da smo palene poslali u istoriju.
Usepli smo da ga ubedimo da pusti govance napolje posle 4 dana stistkanja.
Bilo je to ubedjivanje za medalju (ako ne Olimpijsku, a ono bar roditeljsku )
Objasnjavala sam mu da mi je govance telefoniralo i zamolilo me da kazem Marku da mu je tesno kod njega u stomaku, da mu se usinuo vrat i da vec dva dana ne moze da se pomeri.
Pa sam guzvala Makija da mu pokazem kako je njegovom govancetu u stomaku i molila ga da ga pusti da ide kod mame i tate koji su ga se uzeleli i cekaju ga, a Maki je cicao od srece i ponavljao "ajde mamo opet, kako se guvanjcetu usinuo vLat?"
I jako su tuzni, mama i tata od govanceta. Vec 4 dana cekaju svoje dete da izadje, a Maki mu ne da

I pustio on prekjuce jedno govance napolje, ali u gacice, a piskio par puta u nosu (ostalo kojekuda po kuci)

I juce spremamo paradu za trenutno najboljeg sportistu Srbije. Za prvog osvajaca Olimpijske medalje za Srbiju. Ceo dan mi jurimo tortu, cvece, sampanjac, zakazujemo salu, prijavljujemo zvanice i razne guze koje zele da ga (Cavica) prvi potapsu po ramenu i cestitaju na uspehu koji nam je poklonio, nicim izazvano, a jos manje zasluzeno.

Svratim kuci izmedju posla i aerodroma da poljubim decu i objasnim im da mama mora jos malo da radi, pa ce da dodje. Tata je svartio da poljubi decu i kaze im da sad mora da ide da radi jer je pre podne bio sa majstorima u stanu.
Ostali su sa svojom tetkom Mimi.
Maki je hteo da ostanem sa njim da kakimo zajedno ili da ga bar drzim za ruku dok on sedi na nosi, ako vec necu i ja da kakim.
A onda sam mu ja opet objasnila da moram jos malo da radim, ali da mogu da me gledaju (mozda) na televiziji i da navijaju za Cavica ... i ostisla, a on i govance su ostali ...

Prodje konferencija, ja (sluzbeno) srecna sto je sve ispalo kako treba, ukljucim ponovo telefon da vidim ko me zvao i vidim poruku koja kaze "mamooo, kakio sam u NOSU! Pustio sam govance da ide kod mame i tate, da budu srecni!" ... i onda sam bila tuzna
Onako strasno, majcinski tuzna sto je govance otislo, a ja nisam bila sa Makijem da ga ispratim na prvo putovanje u nosu.
I stojim tako sa clanom gradske Vlade, citam pokuru i stuznim se .. on me pita jel' sve ok .. .valjda mi je preko lica preletela neka senka tuge, a ja … sta da mu kazem "nije, otislo je govance, a ja ga nisam ispartila?" .. "ne, ne ... sve je ok" kazem i zapitam se "da li je stvarno jedna srebrna olimpijska medalja srpskog plivaca, MENI vaznija od Makijevog prvog govanceta u nosi?"

I eto … od mene jedan oda govancetu .. ko bi rekao da se i o njemu moze napisati prica

Kako Smo Se Renovirali ... 2. deo

I da, juce je stigla (konacno) stolarija koju smo tako dugo cekali.
Za jedan zid trokrilna "harmonika" vrata (2.5m) + 1 prozor, i za drugi 1 balkonska vrata.
I NARAVNO, kako to biva, nesto nije valjalo.
Tj ta jedna balkonska vrata su se malo za*ebali pa su napravili visa nego sto treba i zbog toga nista nije moglo da se montira.
A MM je, naravno, skinuo staru stolariju i onda smo imali stan u prizemlju bez icega na spoljnom zidu, do danas, kada ce (navodno) doneti to sto treba, napravljeno kako treba i sve montirati ...
Sve to je prouzrokovalo najstrasniji bes, nesrecu i histeriju mog (inace) prilicno stalozenog, razumnog i pribranog muza, koji je poceo da vristi po kuci u toj meri, da se moja mama (koja inace ne psuje NIKADA) oglasila sa jednim "Je*ala vas i vrata i stan i sve, kada se toliko nervirate! Hocete da poludite? Budale blesave, imate ovo dvoje andjela, a vristite zobg nekih balkonskih vrata koja sutra necete ni primecivati!!! ...." .. i tako .. onda sam ja morala da idem sa MM do stana da bih mu rekla da je sve sto je uradjeno - i to uverljivim tonom (sta god da mi se vrzmalo po glavi) ...
Evo, sad me zvao da su mu javili da je napravljeno kako treba i da je krenulo ka nasem stanu, pa ce mu se javiti kad stignu ...

Valjda cemo i mi izaci jednom iz ovog uzasa ... mis'im i drugi su preziveli, pa cemo i mi ... ... valjda ...
----------
MMu se javio majstor koji treba da montira vrata i kaze "e, ovo sto je prepravljano je toliko izgrebano da ja to necu da ti montiram. Dodji da mi ti kazes da to hoces u svom stanu"
Naravno da je MM otisao i pogledao i zvao vlasnika firme i rekao mu da .... (upisi sta god ti ruzno padne na pamet)

I tako, lik od koga smo narucili je na odmoru, pa ce ga vlasnik firme koja proizvodi zvati da dodje i da vidi sta i kako treba da se uradi, a do tada cemo da ga duHamo i to veoma intenzivno!

E stvarno cu da
-------------
za verovali ili ne, ali konacno su postavljena je*ena trokrilna vrata koja smo cekali i zbog kojih je sve drugo stajalo.
Juce je trbalo da se radi dalje, ali je padala kisa, pa majstor nije mogao jer je trbalo da se mesa beton napolju i bla-bla-bla ... a danas je MM konstatovao da mora da sedne da radi svoj posao, da bi mogao sutra ceo dan da se ganja sa majstorima.

Ja sam nocas sanjala (to znaci da su i nocne more pocele ) da sam usla u kupatilo (koje je jedino skoro gotovo) i da sam konstatovala da smo na njega potpuno zaboravili i da nista nismo radili, i da posel odlazim u kuhinju (gde trk trba da se stavljaju plocice) i da vidim kako su lepe i vec postavljene i onda ih pipnem i shvatim da se odlepljuju jer nisu zalepljene kako valja .... i taaakooooo ....

Prsla sam.
Jutros je MM isao do stana da donese neki materijal za sutra i zove me da mi kaze kako je divno i kako ce biti bozanstveno kada sve bude gotovo i kada budemo seli na terasu da doruckujemo ... kao da do tada nece poceti sneg da pada u Beogradu

Ana,
jel ti to najavljujes nesto ili samo 'nako

Ma bice to valjda sve ...jednog dana ...
-----
ta-na-na-na
malo slika
recimo da cemo ovo nase "sredjivanje stana" podeliti u .. pa .. 4 faze, od kojih cu staviti slike prve dve iz nekih delova stana ...Nemam sad i ovde slike od pre pocetka renoviranja, tj u starom izdanju, ali me mrzi da tragam ... bitno je da ja ovde i sada vidim neke pomake

ulazna vrata: pre posle:

vrata od decije sobe i kupatila:
pre: posle:

kupatilo:
jedan zid/buduci lavabo pre: isti posle:

drugi zid pre:
posle:

famozna vrata pre rusenja zida i izvaljivanja stolarije: posle pomeranja zida i nova stolarija:
pogled sa terase pre:


eto .. ko ima neku rec koja uliva nadu, neka slobodno zbori, ko nema, neka cuti doveka
------------
15. avgusta je nas 4M (Medeni, Mali, Momak Marko) dao sledecu izjavu, nakon sto smo mu iz zezanja moja sestra i ja skinule pelenu i neko vreme obdbijale da stavimo drugu: "Mamo, 'ocu gacice!"
Mi ostadosmo u neverici, pitamo ga da ponovi, a on opet "Hocu gacice!"
I mi mu damo da izabere gacice ...
Od tada je, istina, vise puta piskio u gacice neguo u nosu, nije kakio nijednom, sto se do sada nije desilo (nadamo se da ce danas da napuni ili gace ili nosu, u suprotnom ga punimo vocem koje ce ga isprazniti, hteo on to ili ne )


Eto, vec sam izgubila nadu da cu ikada pisati o ovome, ali kao i obicno, mali monsteri me demantuju cim stignu

Juce je 4M dobio i bicikl.
Kaca ga ima vec enko vreme, a Maki nije pokazivao preterano veliko interesovanje za isti sve do juce, pa ga je zato tek juce i dobio i sada smo kao oklopna jedinica kada izlazimo napolje

A radovi u stanu
Bi nam je u cetvrtak momak koji ce nam raditi spustene plafone i sve se izdogovaramo i sve je bilo super, dolaze i pocinju da rade ... kad ono-medjutim
Povredi covek oko, i mora da pauzira par dana, ima povez i smeta mu svetlo ... pocinju danas, ako se opet nesto neplanirano ne desi
------------
Dani, nedelje, meseci prolaze a mi se i dalje renoviramo.
Nekom racunicom sam dosla do zakljucka da cemo mi provesti najmanje 6 meseci u renoviranju stana i skoro da mi je pozlilo od tog saznanja.
Vec smo 3 puna meseca u izbeglistvu kod mojih, naredne dve nedelje cemo se truditi da uradimo sto je moguce vise, da bismo otisli na more (15. septembra) i za sobom ostavili samo deciju sobu (od koje je sve i pocelo) da se zavrsi.


Elem, ovako dugotrajno renoviranje ostavlja previse prostora za razmahivanje sopstvenom zeljama da se bude krevativan, pa smo sinoc iamli sledecu situVaciju:
plocice sa kuhinju (zid) su kupljene pre bar 2 meseca i time stavljena tracka na visemesecnu potragu za idealnim resenjem tog problema.
U medjuvremenu su se dimenzije kuhinje, koncepcija iste i jos kojesta menjalo.
Juce MM najavi da ce danas stavljati plocice na zid. (inace, resio je da plocice u kuhinji i trpezariji stavlja sam, jer majstor to ne radi dovoljno dobro ... )
Krenem ja iz stana kod mame, razmisljam (sto moj dragi nikako ne voli, jer to sobom nosi nove troskove i komplikacije) i smislim da plocice koje smo kupili uopste vise nemaju veze sa ostalim stvarima koje ce biti u kuhinji, i da bi bilo dobro da stavimo neke druge (tj, iz iste kolekcije iz koje su i podne, ali je ostala dilema da li te iste koje su na podu ili druge boje ...)
Dodje MM iz stana, ja krenem izokola da mu predocavam svoju ideju, vec spremna da on izvadji neko 'ladno oruzje i napadne me istim ... zavrsim sa izalganjem i on cuti-cuti-cuti i na kraju kaze "hmm .. pa da, ima logike ... bas dobro zvuci" i tako mi resimo da danas kupimo druge plocice (uz hitnu telefonksu konsultaciju u 23.30h, sa kumom smo resili da budu iz te iste kolekcije, samo druge boje) i stare vratimo/zamenimo za nesto drugo u toj radnji ili ih preprodamo nekom drugom ko posle nas bude renovirao kuhinju

Cim sednem kod kuce za komp, stavlljam slike spustenih plafona i kupatila ...

To (spusteni plafoni i kupatilo-okreceno i sa rasvetom) izgleda E-X-T-R-A ... i sve vise verujem da ce sve biti bas onako i onoliko lepo koliko smo se nadali, planirali i koliko smo truda i vremena ulozili ... samo sto cemo u nasem stanu/na nasoj terasi ipak ispijati neke jesenje umesto letnjih kafa ove godine
-----------------

Nazire se zavrsetak - to je sve izvesnije
Ono sto je takodje sve izvesnije je da cemo se ili razvesti - ili zavrsiti stan ASAP
MM je toliko opsednut detaljima i pokusajima da sve bude tip-top, da sam mu pre neki dan rekla da je dobro sto svojevremeno ne kupismo kucu, koja ima mnogo vise m2 od ovog stana, jer bi nam pored te kue trebao jos jedan stan u kome bismo doveka ziveli ,a on bi kucu sredjivao do sudnjega dana

E sad ozbiljno, meni je vise pun kuFER renoviranja i detaljisanja, jedino sto zelim je da se agonija zavrsi i da bar do nove godine dodjemo svojoj kucici ...
Ostao je parket u dnevnoj i spavacoj sobi (za koji je MM sam radio ravnjajuci sloj onim brzosusecim samoravnjajucim masama, a pre pocetka je iscitao sve sto je postojalo na tu temu na netu, razmatrao za i protiv lepljenja parketa za podlogu ...) ...
Kad zavrsimo parket i jo par sitnica, selimo stvari i taj deo stana (useljavamo se) i onda ostaje jos SAMO decija soba ... jer je u njoj svo vreme sav namestaj, pa ona moze da se radi tek kad je (jelte) ispraznimo.

Istina, to ne bi trebalo da trazje vise od 2 nedelje, ali znajuci MMa ... ne zelim ni da razmisljam ...

Pri svemu tome su stvari koje su u stanu toliko prljave, da su stvari u zatvorenom garderobno ormanu, koje stoje u decijoj sobi prekrivene slojem bele prasine.
To podrazumeva da ce svaka stvar koaj treba da se premesti sa tacke A na tacku B u stanu morati da bude obrisana, oprana, oribana .... ja se spremam da sad za vikend (za 4 dana) pocnem sa prebacivanjem stvari.
MM neka vidi sta ce i kako ce, ali se ja USELJAVAM





EDIT:
a o'ma ste se sjatile da zaHebavate
sad cu i vama ovde munje i gromove
------------------
Elem, velicina stana: mi smo se uselili u stan od 47m2, a onda smo ga (u prvom renoviranju) povecali na 53-55m2, a sada smo ga jos malo razvukli na tih 65m2.
Uz to imamo dva jaaako velika razloga za to razvlacenje: stan pored nas (identicne velicine) ce u nekoj trenutku biti u pradaji, pa mi racunamo da se u njega prosirimo i tako dobijemo i vise nego dovoljan prostor za zivot.
I, ono najvaznije: terasa - koja je sada oko 25m2, i ako se prosirimo u susedni stan, jos jedna isto tolika ... a sve to u prizemlju sa velikim dvoristem koje mi sredjujemo i doterujemo ... ...
Mi, leti prakticno samo spavamo unutra, a svo ostalo vreme smo napolju (na toj terasi), tako da je nes stan nekih 7-8 meseci godisnje, veci za 25m2 i to je nesto cega nam je jako tesko da se odreknemo.


Eto.
Nego da se vratim na temu: useljenje za vikend - kita lastina!
Parketar moze da dodje tek od ponedeljka.
Treba da pocnem da sredjume sve sto moze da se uradi pre dolaska parketara, pa da tako smanjim broj aktivnost po njegovom odlasku.
A uz sve tonema ko da nam cuva decu dok sredjujemo stan, pa ce sve to biti jos jedno ludo iskustvo.


ima nade, ima nade, ima nade, ima nade !!!!!
-------------------

evo nas prepunih optimizma

* Sutra dolazi parketar.
* Cekamo da nam jave da je stigla kada koju cekamo vec o-ho-ho i da onda dodje i nas vodoinstalater da montira sanitarije u kupatilu
* Zvali smo naseg stolara (jer je mm konacno, ipak, pristao da nam on pravi kuhinju) i cim je video ko ga zove, pitao je MMa- "sta je, jel opet J....a trudna, cekate dvojke i opet je nesto hitno "
(malo objasnjenje: poslednji put nam je radio nas krevet. I to tako sto sam ga zvala masec dana pred porodjaj, rekla mu da necu da bilo ko drugi to pravi. On je bio u nekoj loooodackoj guzvi sa poslom i rekao da nece stici, da probamo da nadjemo nekog drugog ... i ja sam mu - kada je dosao kod nas - rekla "dobro, ja cu se poroditi i necu imati gde da spavam .. a ti NEMOJ da nam napravis krevet, pri tome svo vreme mlateci stomakom levo desno ... i napravio nam je krevet )
Sredili smo sve sto se dalo srediti, pripremili sve sto je moglo, poceli da namestamo rasvetu koju smo svih-ovih-bespkrajnih-meseci birali i kupovali i nas stan pocinje da lici na stan iz (nasih) snova.

* Juce je MM isao u "Merkur" da kupi neke sitnice i doneo mi Benjamina (biljku) koga sam videla kada smo prosli put bili i nad kojim sam cvilela da ga zeeeeliiiim ...

----------------
I konacno, posle
- svega i svacega
- posle punih 5 meseci od pocetka radova
- i nakon mnogo kila bespovratno izgubljenih zivaca
- i beskrajno mnogo vremena potrosenog na majstore i kojekakva biranja, umesto na igru sa decom - parket je juce postavljen, do sutra moramo da sacakamo sa preseljenjem stvari.

Sinoc sam isla sa MMom u stan da vidim kako izgleda i sve je prosto carobno

Legla sam na pod na mestu gde ce biti moja strana kreveta, da vidim pogled kada se probudim
I vezbala sam ulazenje u deciju sobu i izgovaranje "laku nooooc!"

Slike necu da postavljam dok ne napravimo i fazu "posle" pa da uzivamo u celokupnom ucinku


Eto, ima nade i za nas.
Za vikend pocinju radovi u decijoj sobi i nadam se da ce u rekordnom roku biti zavrseni, jer ih nema mnogo ....
---------------
Za nepoverovati:
mi imamo naseg stolara Acu.
Imamo ga vec podosta godina (ili kako on juce rece 152 godine), i svasta nesto nam je pravio od namestaja po stanu.
I mnogo ga volimo (vise volimo to sto napravi, nego njega, ali to mu nekako dodje na isto )
Elem, pristane MM pre nedelju dana da (ipak) prepusti izradu kuhinje nekom ko ima kad i gde to da uradi, a da pri tome ne dobije tri infarkta i da to ne traje jos 5 meseci.

I pozovemo mi Acu.
Kada je video da ga zove MM, javio se sa recenicom "Cao L... , sta ima? Jel J..... opet trudna i cekate dvojke ?
(uzrok tome je sto smo ga zvali mesec dana pred moj porodjaj da nam ASAP napravi krevet, jer nigde nismo mogli da kupimo to sto sam ja htela, nego je to moralo da se pravi, a jedino ON to moze da napravi kako valja. Tada je bio u nekoj jezivoj guzvi, ali je ipak dosao kod nas da se vidimo i da me uveri da zaista nema kad to da napravi... na sta sam mu ja stalozeno, masuci mu pred nosom mojim dzinovskim stomakom, rekla "Ok, Aco, nema veze. Razumem ja tebe. Ti NE MORAS da nam napravis krevet. Ja cu se poroditi za nepunih mesec dana i necu imati gde da legnem sa svojom decom .. ali nije vaaaznooo ... ne moras ... :SmajliKojiTrepce:

I on tu izrekne neke cudne mrmljf-frfhrlj-mrljkjgl reci i ode sa MMom u sobu da vidi sta tacno treba ...
Dan pred porodjaj je poslao dva radnika da mi montiraju moj krevet )

I tako dosao sinoc Aca i nakon duzeg razgovora koji se uglavnom svodio na njegovo objasnjavanje meni da elementi ne mogu da stoje u vazduhu, da neki zakoni fizike ipak moraju biti ispostovani.
Onda smo se prepucavali oko svakog santimetra koji je zlikovacki pokusavao da mi oduzme od mojih fijoka za neke stranice i nosace, pa je onda poceo da vristi od smeha kada je cuo da ce aspirator biti ogroman i da necu moci da iskoristim ni jedan jedini cm oko njega, jer ja hocu da mi bude lep ali mu zvocam za 2cm na donjim elementima ...
I tako .. prici nikad kraja ...
I dodje kljucni trenutak i pitanje: kada ces to moci da nam napravis? ocekujuci odgovor "ppaaaa, do Nove godine mozda, ali suigurno do kraja januara ..."

A on kaze "paa .. sad imam ... a onda .. mogu da vas uglavim (posto je mala kuhinja) i da sve bude gotovo za 2 nedelje!"

E kad ga tad nisam izljubila - nikad necu
Kaze da je najmanji rok koji sad daje 40 dana, ali posto nas zna vec pomenutih 152 godine, uglavice nas uz neki drugi posao i zavrsice ASAP!

I tako ... nesto i nama da krene malo brze od planiranog


Danas svecano pocinejm da rasporedjujem namestaj po stanu ... jos uvek mi je tesko da poverujem u to
--------------
Aca je dobro, ali je MM u nekoj frci na poslu (radi sa USA firmu, pa su svi u frci sta ce i kako ce biti) i sad ni o cemu drugom nije u stanju da razmislja.
A to, naravno, ima za posledicu jos jedno prolongiranje cele stvari.

Sada se vec 2 dana prstom nije mrdnulo u decijoj sobi - danas ce.
Rekla sam da ne dolazi u obzir bilo kakvo ozbiljnije sredivanje parketa (koje bi podrazumevalo hoblovanje i lakiranje i cekanje da se sve to osusi...) u toj sobi jer vise NE MOGU da cekam ni jedan jedini dan, a on me poptuno smireno pita "a sta je sad frka dan-dva?"


Juce sam potpuno prsla.
Kroz glavu mi samo prolazi misao "hocu kuci, hocu kuci, hocu kuci!!!!!"
U takvom stanju nisam dobra ni sebi ni deci niti bilo kome.
Ko sta radi-ja idem uokolo i zvocam, *enjam, derem se ....

mislim da sam potpuno prsla.
Sad mi ni pokusaj popravljanja raspolozenja sa "ma videces kako ce lepo biti" samo podigne pritisak, jer me vise zabole kako ce sve to izgledati - ja samo hocu da se vratim svojoj kuci, da je drzim posteljinu na sanduku u cosku, da ne preskacem 10001 stvar koja nema svoje mesto jer nas milion zivi privremeno zajedno ...


Preksinoc, dok sam mazila Kacu pred spavanje, ona mi kaze "mama, ajde da sad kad malo odspavamo, ne dodje K (bebisiKterka) nego da mi svi odemo da zivimo zajedno" - jer opet tata nije bio tu, radio je, da bi neki drugi dan mogao da se je*ava sa stanom i krecenjem i ....

Mislim, mnogo je, za jedan stancic je zaista mnogo.
------------
Jedan mali, maleni se pojavio na mom licu
Za vikend je hoblovao parket (MM sa ujakom - jer niko drugi to ne bi tako ... bla-bla-bla)
Sada je otisao pre posla da ga prvi put prelakira - pa ce posle posla drugi put ...
Ja sam insistirala da mi montira par elemenata stare kuhinje (sudopera, sporet, frizider i neke fijoke) kako bi kuhinja mogla da funkcionise .. pa sam se juce ceo dan zabavljala pranje frizidera, sredjivanjem te tzv kuhinje ...
A Klinci
Dane su provodili srecni i presrecni u nasoj buducoj spavacoj sobi, na nasem krevetu sa svojim lego kockama (koje su zbog "privremenosti" radova ostale u nasem stanu i sada su ponovo otkrivene )

Dok smo se mi matori muvali po stanu culi smo decu koja su putovala u Kanadu (tamo im zivi tetka) i to prvo konjima, pa su se konji umorili, pa su svratili u Barandu da kupe picu za sebe i konje, da se malo oporave, pa su onda nastavili put u Kanadu kolima.

Satima su se vrteli oko/po krevetu, muljali lego zivotinje od kojih se ovih dana ne odvajaju.
E da, u Kanadi zive straaaasni majmuni, pa su poveli medu pandu i zeke ( ) da ih brane od tih strasnih majmuna, pa su se onda spasli i doveli u Kanadu i svoje bebe ...

U neko doba me je Maki zvao da dodjem da putujem sa njima, i ja ga zamolim da se samo malo strpi da zavrsim sa friziderom.
Na to mi on kaze" dobLo mama, ali kada zavLsis i akda se vLatimo u stan, onda ces da dodjes da se igLas sa nama ..."
i zacuje se mudrica Kaca, onako iz igre, kao "nema veze" samo progovori "mama, ja volim da dodjemo ovde u stan i da imamo svoju sobu, ali ce meni biti straaaasno zao kada stan bude gotov!"

AAAAAAAAAAAAAA!!!
"Pa zasto ces Cico moja, biti tuzna, zasto ce ti biti zao???"
"Mama, ja mnogo volim baku i Mimi, i bas volim kada smo svi zajedno!" ... i nastavi sa igrom tamo gde je stala ... eeeh ...


Da se vratim na stan:
sinoc smo izlazeci odande, ostavili neko malo svetlo upaljeno i kada sam se osvrnula da pogledam - bila sam (malo je reci) ocarana
Stan nam je prelep
Lepsi nego sto sam mogla da zamislim da ce biti
------------------
I konacno: parket u decijoj sobi je izlakiran i sad se susi i luftira
Sad mi nedostaje neki smajli koji bi prikazao moj tradicionalni "happy dance"

Hehehe, kad vec pisem sva s*anja, da i ovo pribelezim .. tek 'nako:
Tus kada:
Porucili neku iz firme iz Bosne - cekanje je trajalo 2 meseca sa 100001 objasnjenjem i onda smo digli ruke.
Krenemo da trazimo kadu, nadjemo je i kazu u Merkuru da se ceka 4 radna dana.
Odemo u radnju u Tosinom bunaru u kojoj imaju istu kadu - kazu ne ceka se, imaju na lageru.

U subotu oko 13h odemo da kupimo kadu.
- Dobar dan, dajte nam jednu kadu.
- Da, naravno - izvol'te racun ...
... platimo ...
- hvala lepo
oni odgovaraju - hvala lepo
pitamo - gde je kada, da je stavimo u kola?
oni - a, kamion sa robom nam stize ponedeljkom ili utorkom
- Pa rekli ste da je imate na lageru!!!
- pa imamo je na lageru
- Ok, gde je lager, otici cemo mi po kadu??
- lager je u Zrenjaninu - sa usluznim osmehom rece prodavac

*ebao vam Zrenjanin da vas *ebao .. i svasta sam pomislila .. ali kod 5.5 meseci, tu i par dana ... bice danas valjda tu ..
-----------------
Home, sweet home!

Sinoc smo bili u stanu, dosla kuma i popismo duugo cekanu kafu ... kakav je to melem za moju dusu :SmajliKojiSeTopiOdMiline:

MM je (u svom maniru) farbao cevi od grejanja u decijoj sobi i time stavio tacko na radove (bar na one radove koji su nas sprecavali da se uselimo)
Jedva decu poterasmo na spavanje
kazu "neeecemo kod bake i Mimi, ici cemo suuutraaaa, spaaavacemo ovdeeee!!!"
Morala sam da pokusam da im objasnim da ima jos samo tri dana do spavanja u nasem stanu, i onda smo se malkice predomislili i resili da se vec u petak posle posla kako-god preselimo (tj da preselimo decije krevete i najonovnije za prenociti) pa da u subotu selimo ostalo ... i time smanjili broj noci na 2 do prelaska u nas slatki topli dom
--------------
E pa stignosmo i do ovog divnog tenutka kada mogu da objavim:
VRATILI SMO SE KUCI!
nakon 5 meseci i 23 dana boravka u izbeglistvu kod moje mame i sestre, konacno se vratismo kuci!

U petak smo na-vrat-na-nos prebacili decije krevetice i raskrcili koliko je bilo neophodno da mozemo da prespavamo u nasem stanu
U subotu smo srecni i veseli isli u prodavnicu da kupimo jogurt, tata je spremio svoju tradicionalnu kajganu i sve je opet bilo kao nekad - samo mnogo bolje

Za vikend smo do kraja sredili deciju sobu. Do kraja - sve sto je neophodno za normalno funkionisanje, sada su ostali detalji na zidovima, da kupimo prave velike krevete (koje jos uvek trazim) .... ali deca su srecna u svojoj sobi i odande izadju samo za obavljanje osnovnih fizioloskih potreba: jelo, pice, WC.
Kuhinja
nas majstor Aca, je objasnio MMu da je potpuno suludo da njemu placamo bilo sta, kada on sam (MM) moze da napravi kuhinju, a Aca ce mu napraviti i montirati fijoke i radnu plocu.
Kaze Aca "kad sam bio kod vas da se dogovorimo za kuhinju i otisao kuci, kontam da mora da ste se istresli iz gaca sa parama za sve sto ste uradili i da je potpuno glupo da pored L..... (MM-ovih) zlatnih ruku, njemu placamo da nam pravi celu kuhinju)"
On ce nam napraviti krojne liste, i pomoci MMu oko svega sto treba.
Ja sam, u cilju ocuvanja zivaca i mira u kuci, montirala delove stare kuhinje, i oni sada neka prave novu do mile volje - meni je ovako (privremeno) dobro

Kupatilo - u funkciji sa nekim sarim ormaricem, koji ce ibti izmesten kada napravimo nove - nemam pojma kada jer mi se ne zuri

Eto, HOME, SWEET HOME! Dosao je red i na nas da to kazemo

Sinoc su nam u gostima bili prijatelji koji su se svih ovih meseci cudom cudili sta toliko radimo i sinoc su ostali bez teksta.
kazu da je pre-pre-prelepo.
Pitali su nas kog smo arhitektu angazovali
Preporucila sam im se (jer oni planiraju neke radove u svom stamu, ali sam rekla da mog glavnog majstora preporucujem samo ako im se ne zuri i ako imaju gde da se presele dok traju radovi )

Slike upravo (za sada bezuspesno) pokusavam da prebacim na photobucket, te ih postavljam ASAP
Htela sam da cekam sa psotom dok ne budu postavljene slike, ali nimsa mogla da izdrzim vise da cekam!
-----------
HODNIK:
Ulazna vrata
PRE:

POSLE:


Vrata od kupatila i decije sobe:
PRE:

POSLE:

(iza zatvorenih vrata se cuje Kacin glasic "Mamaaa, zasto si zatvorila vrata?"
- Pa da ih slikam!
- Pa slikaj mene, lepsa sam od vrata!)

--------------

KUHINJA/TRPEZARIJA:

Bilo je ovako, i tu je bila dnevna soba:


Pa je dodato ovoliko od terase:


A sad izgleda ovako:

Postavljanje nasih divnih vrata:


Trpezarija i kuhinja sada (kuhinjski elementi ce biti pravljeni novi, sada je ubudzena stara kuhinja)


Dnevna soba:
Tokom radova:


Sada



I DECIJA SOBA:


U toku radova (ne znam da li imam slike od pre radova, jer nam je to bila spavaca soba)


SADA:

---------------------------