I mi decu i deca nas
Lakse i lepse nego u prvoj.
Cica je jedna okrugla, brbljiva, znam-sta-zelim devojcica.
Pocela je odjednom da broji od 3-6, pa smo naknadno uveli i 1 i 2
Marko je jedan nezni, spretni, pun sarma, preslatki, necu-da-pricam decak
Porasli su, naucili svasta sto je trebalo, i mnogo toga sto nije trebalo i idu dalje, ne pitajuci nas sta mi mislimo o tome
Ove godine su vozili autice i biciklice, jahali konjice gde god smo stigli, voleli se mnogo, uzivali u setnji po Kopaonickim livadama,
brali cvece za mamu, divili se oblacima, munjama, dugi, suncu ... kamencicima koji prave "buc" kad upadnu u vodu.
Pecali su nas grancicama sedeci u sobi, kao pravi pecarosi na Savi...
Sljapkali po barama ... i da: svim srcem voleli Nodija
.. patili sa njim kad se sudari sa majmunicom Martom,radovali se poletanju rakete i obozavali lopticu Malenu koja je skocila previsoko i bojala se da skoci sa oblaka ...
Sve hocu u par reci da rezimiram celu godinu, ali se bojim da cu mnoge na prvi pogled male, a ipak tako vazne trenutke
preskociti i da ce mi kasnije (naravno) biti zao ...
.... Sinoc sam ih mirisala kad su zaspali i pokusvala da smislim kako da taj miris ovekovecim .. nestvaran je.
Moji dani prolaze u razmisljanjima da li cemo uspeti da od njih napravimo dobre, cestite i sposobne ljude, da li cemo u
pravom trenutku biti na pravom mestu, a oni kao da za to ne mare bas ni malo
Ove godine je docek nove godine dobio potpuno novi smisao .. u stvari, svake godine je drugacije.
Nadam se da ce nasa mala porodica otici na Kopaonik, napraviti Sneska Belica pred kucom, ostaviti poklone ispod Debele Gospodje
(jelke pored nase kuce koju gledam kako raste poslednjih 18 godina) i gledati zvezdano nebo nad planinom
... nastavice se
