Prvi mesec na izmaku

... i ko ziv - ko mrtav

Uglavnom ga svi nekako prezivesmo (manje ili vise uspesno)

Marka su poceli da muce grcevi i to mi jako tesko pada ... on tako tuzno place da mi se srce pocepa svaki put kad pocne
Za Katarinu mi se cini da jos uvek nema nikakve simptome tih strasnih grceva, ali da ne ureknem .. videcemo.
Bila nam je Dr u kucnoj poseti i konstatovala da ih dobro hranimo (tj. punimo da za Bozic budu fini prasici - kako mi to zovemo ) i da je sve manje-vise ok.

Nas dvoje se jos uvek dobro drzimo i nadamo da ce nasi andjeli u skorijoj buducnosti poceti da jedu u priblizno isto vreme.

E da, Katarina spava skoro celu noc ( od 22h do 6h kada jede i nastavi do 10h) i to nam je od neizmernog znacaja imajuci u vidu da po Marku mozemo da navijemo sat i mi, a Boga mi i komsije ) a kad se najede, onda pocne da brekce kao parni valjak, jer je prase koje ne zna kad je dosta, pa ga boli stomak i onda ne moze da zaspi jos bar sat vremena ... sto nam ostavlja otprilike sat vremena za spavanje izmedju dva hranjenja )

Juce smo ih prvi put izenli malo napolje i planiramo da to ponovimo i danas, a poceli smo i da ih stavljamo da budu u kolicima da bi se na njih navikli da ... kao sto i pretpostavljate, cim grane sunce, mozemo da krenemo na put

... samo jos da dodje to prolece

Sto se tice tezine, on se upinje iz petnih zila da stigne (i prestigne sestru) ... na poslednjem merenju je on imao 3200 gr (a krenuo je sa 2550gr ) a ona 3450 gr (pocela sa 3200gr, ali je iz bolnice izalsa sa 3050) .. izgleda da ce je stici u najskorije vreme

Evo sad cekamo sledece Markovo budjenje.
Taman ga je tata okupao, lepo se naruckio, zaspao i odjednom ... vriska!!!
Tako mi je strasno da ga slusam kako tuzno place
... primenili smo sve znane i neznane metode i nekako ga smirili, a sad mi se ne isplati ni da lezem jer ce sledece budjenje za manje od sata

Taman cu malo da sednem pored MM da ga mazim i ljubim

15 dana posle dana "D"

... sta reci, a ne zaplakati
Ima onaj vic o misu koji se ozenio zirafom i posle nedenog meseca ga pitaju drugari u sumi "Misu, sto izgledas tako iznemoglo? Kao da ti medeni mesec i nije bas prijao??"
Mali mis na to odgovara "ma pusti bre, po ceo da je: trci gore-ljubi, trci dole - *ebi "
e, tako je kod nas, po ceo dan zabava i to ugalavnom skoncentrisana na dojenje, izmuzavanje ... dojim, muzem, masiram, dojim, muzem, gnajvim, gnjecim ...
Za sada prolazimo samo sa mojim mlekom i babica koja nam dolazi kuci kaze da imam dovoljno mleka da tako i ostane, ali vidcemo.
Cinjenica je da ako im nocu dam izmuzeno mleko, moram da ustanem da se ponovo izmuzem, inace se sve pretvore i kamenje )
Marko je jedan strasan drekavac cim mu nesto nije po volji, a narocito ako zeli da nam kaze da je gladan. I to je nesto sto u sekundi mora da bude zadovoljeno, inace nastaje smak sveta, a Katarina je mali andjeo place samo ako se mnogo ukakila ili ako je bas, bas mnogo gladna.
Tata radi sve sto moze, cak i vise od toga (a ja volim da kazem da bi ih on i dojio samo da moze )
Nocu spavamo relativno fino. Imamo dva budjenja: jedno oko 1h i to traje do 3h, a drugo oko 5-6h ujutro, i sasvim je podnosljivo.
Jedna noc je bila panika, kada su se probudili u isto vreme, a nismo imali izmuzno mleko ... to je bio horor i bilo je suza i suza .. ali to je bilo samo jednom, i posle toga ne idemo na spavanje bez punih flasica

Zao mi je sto dani tako brzo prolaze, bojim se da necu imati dovoljno vremena da se nauzivam u bebama, a oni ce vec biti ljudi ...
i tako ... prodje 15 dana od kako sam postala mama i doslo je vreme da smisljam kuda cemo da putujemo kad otopli

Izveštaj sa porođaja

Evo da se prijavimo!
Juce smo oko 15 h dosli iz porodilista i bez vecih incidenata smo preziveli prvi dan (a Boga mi i noc) kod kuce!
Katarina je rodjena sa 3200gr/50cm, a dosla kuci sa 3150 gr, a Marko je rodjen sa 2400gr/47cm, a stigao kuci sa 2550 gr (jede kao sumanut).

Elem, odemo mi (MM i ja) u Front 28.11. i malo sacekasmo moju DR, onda nas ona sprovede da mene "prime" i kaze MM i meni da cemo se poradjati oko 13h.
Onda ja lepo posaljem mog dragog kuci ne bi sedeo i nervirao se dok mene ne pripreme za porodjaj.
Tu me u'vate u masinu, uzmu mi krv, da li sa/ili nisam "doterana" za porodjaj, pregled ovaj-onaj, klistir ( i nije tako strasno kako sam ocekivala) i posalju me na odeljenje gde terba da sacekam 13h.
Na odeljenju sam provela 15-20 minuta i cujem sestru kako me doziva da krenem u salu pomislila sam da zovnem MM da mu kazem i brzo sam se predomislila jer bi se samo nervirao, a ionako ce doci dok se sve zavrsi.

Bilo je oko 11:15 kad su me sproveli u salu tako da nisam stigla ni da se prepadnem ili nesto slicno. Dali mi da kojesta ispotpisujem, stavili kateter (najneprijatnije od svega, mada i dalje sasvim podnosljivo) Ö anesteziolog je probao da mi da spinalnu anesteziju, ali ja od stomaka (koji nije bio ogroman :whip: ) nisam mogla dodvoljno da se sagnem napred i onda sam dobila totalnu ... sta je na kraju krajeva ispalo i bolje, jer nisam sigruna kako bih reagovala u trenutku kada bih cula da treba da idu na kiseonik, tj da je ona udahnula plodovu vodu .. sto bi rekli nasi stari "ko zna zasto je to dobro..."
Sledece cega se secam je da se ja tresem kao prut ( a nije mi bilo hladno kako sam ocekivala) da me vozaju na krevetu kroz neki hodnik, ugledam MM i pitam ga "da li su zdravi??" on kaze da jesu i meni se straaasno spava ....
Onda sam vec bila u apartmanu i celo posle podne spavala i budila se, a MM je deo pored mene, drzao mi ruku i bio kao i uvek ... sve je bilo gotovo

U nekom trenutku su mi rekli da se deca na kiseoniku, ali da nije nista ozbiljno i da je ona udahnula plodovu vodu, pa da ce biti na povecanoj koncentraciji O2 dok se to ne iscisti iz pluca.
Drugi dan u cik zore je dosla sestra i odvela me (celih 5 koraka) do mog kupatila da se operem i umijem i vratila me u krevet.
Taj dan sam vec sama ustajala, bolelo me je taman toliko da me podseti da nisam tu dosla na odmor (ali zaista nista vise od toga), i sto sam hodala blago povijena iz straha da ce rana da se otvori Ö potpuno iracionalno, ali sta sad
Taj dan po podne su mi skinuli i kateter i bila sam ponovo rodjena Ö ali i dalje od hrane ni traga ni glasa .. samo cajevi ...
Treci dan sam jos uvek bila na infuzijama i zeljno iscekivala naredni kada cu dobiti griz i supu .. sto bi rekli ìHRAAAANAAAA!!!î I kad je stigla hrana bila je sasvim ok, da ne kazem (za moj ukus) super.
Sestre su me 1000 puta dnevno pitale da li mi treba nesto protiv bolova i ja sam svaki put bila blago zbunjena jer me nista nije bolelo. Onda sam se zabrinula da li meni nesto fali

Svaki dan sam u 11h i u 17h mogla da idem da vidim bebe u inkubatorima ... i moram priznati da je to bilo najstrasnije od svega. Sve ih kao vidim .. a oni tako daleko iza one plastike i ne mozes ni da ih dotaknes. Marka sam samo jednom dotakla kada su ga upravo nesto namestali, pa je moja Dr koja je dosla samnom da ih vidi rekla da mogu da ga mazim ... inace je bilo suza i suza kada se vratim u sobu
Onda je dosao petak i neko je zakucao na vrata i rekao ìDovodimo Vam gosta, da li nas primate?î to je bila sestra koja je donela Marka Ö e to je nesto o cemu ne znam sta bih pisalaÖ uvek sa verovala da zene koje kazu da su tek rodjena deca lepa, malo ìfiju-fijuî ali kad sam ga dotakla Ö to je Ö on je tako majusan i sladak i sav kao ... ma nemam pojma ...
Posle petka je dosao vikend koji je ispao nekako malo manje bolan jer je Marko bio kod mene, ali je svaki odlazak do Katarine bio mnogo tuzan. Polako sam pocinjala da se pretvaram u ìKravicuî .. ili sam njega dojila ili sam se izmuzavala za nju

I nekako je dopuzao i utorak, kada je dosla ista sestra i rekla da Marku i meni dovodi jednog gosta
E onda sam ja sedela sa njom u rukama i plakala i plakala i plakala ... i tako to ...

U sredu sam pitala "Zasto mi ne idemo kuci?" i sestra je rekla da misli da nismo planirani .. na sta sam ja rekla "ali .. ovaj. ... ja sam bas mislila da danas idemo kuci .. i khm-khm ... " i eto ... mi izadjosmo

To bi bilo to ... Eeeeeee .... da... ne smem da zaboravim ... iz porodilista sam se vratila sa sa kilazom identicnom kao pre porodjaja ... s tim sto ocekujem da se smanji nakon sto mi se materica vrati u normalu. I opet vidim svoje patike i opet mogu da spavam na ledjima

I za sve one koji su se pitali (a znam da su se pitali ) VISE ME NE SVRBI MOJ STOMAK!

Katarina je rodjena u 12:20, a Marko u 12:22

Pisma iz porodilišta

Mamamaja Nov 30 2005, 07:02 AM :

Posto se niko nije setio da obavesti siru forumsku
javnost kako su nam junaci ovog dnevnika, uzela
sam na sebe tu prelepu ulogu!

Epa ajde onda da vam kazem da je mamica dobro,
a da su ptici jos na kiseoniku, odmaraju se decica,
i da mama jedva ceka da ih mazi i doji. Inace
Tweety kaze da su joj svi govorili kolka je to sreca,
ali da je uvidela i sama tek juce kad ih je videla.
E da, i porodjaj u Srbiji ne mora da bude horor!

Eto nadam se da su tetke zadovoljne, posto su nam
decica i mamica dobri.

Ivanna25 Nov 30 2005, 04:40 PM :

evo samo da javnem da ce se malci zvati Marko i Katarina ....
Jos jednom sve najbolje im zelim

Kukac Dec 1 2005, 11:07 AM:

Katarina je još na kiseoniku, ali na drastično manjoj dozi. čekaju dežurnog doktora da im donesu Marka

Senka Dec 1 2005, 11:30 AM:

Evo sta mi je javila sada:
Marko danas izlazi iz inkubatora, a Katarina ce biti tamo jos par dana.
Mama je super nista je ne boli i jedva ceka decicu kraj sebe.

PS i tata je super (za njega niko i ne pita)

Senka Dec 5 2005, 12:06 PM:

Najnovije:
Katarina sutra dolazi na prvi podoj!
Marko lepo siki, a mama ima dovoljno mleka za oboje.
Kaze da su svi super!

Kukac Dec 6 2005, 12:56 PM :

Katarina je stigla kod mame, mama čeka da se probudi pa će da joj da da ručka a do tad Marko sisa