25, 26, 27 … prolaze i po prvi put nisam ni slovo napisala ovako dugo.
Poceli smo da se bavimo aktivnostima oko prosirenja zivotnog prostora, koje su nam oduzele uzasno mnogo vremena i zivaca, a od rezultata jos uvek ni traga ni glasa … i sad cekajuci i razmisljamo sta nam je ciniti.
Inace, kao i do sada, deca uspesno rastu. Jedno pretezno u sirinu (narocito u trbusnom predelu), a drugo jos uvek stremi visinama.
Kaca je savladala sve padeze, vremenske oblike, prisvojne zamenice (sa naglaskom na "moooje, bato, to je moooooje") ali jos uvek se drzi starog dobrog slova "o" na kraju imena kad nas doziva (pr. "mamooooo" "tatooooooooo" "dedoooooooo" "bakooooo" "Ivanoooo" ) i ne pokusavamo da uradimo nista da bismo je naucili drugacije .
Pre koji dan nam je draga & mila teta Mzlaki dala nasnimljenu "Doru" i to je postao Hit Hitova!
Svako vece se gleda "doja" (kako je Maki zove) doziva se, igra se sa njom na odjavnoj spici, voli se do neba …
Nosa – Kaca je resila da uspostavi dobrosusedske odnose sa istom, povremeno sedne na nju, ako joj ponudimo, samo u retkim prilikama to zatrazi, a ista joj sluzi i za izvoljevanje, koje se svodi na sedanje na nosu i zapocinjanje "mamoo, daj mi molim te vodicu … mamo, hocu citam knjiug … mamooo, citaj mi knjigu … mamo, gladna sam .. mamo, pusti boba/doru/nodija … mamooo …. "
Marko se jos uvek drzi podalje od te naprave i ne daje znake da ce ikada promeniti stav.
Za Novu godinu smo, kako smo i planirali, bili na Kopaoniku sa trudnim kumovima, brdom hrane i pica i vremenom za pricu.
Sunce, sunce, sunce, sneg, sneg, sneg, nasmejana deca, nasmejani roditelji, pune ruke posla oko kopanja snega, pravljenja sneska, grudvanja. Marko je postao prvak u grudvanju, a Cica se uglavnom drzala po strani, da ne bi pujala svoje lepe rukavice. Samo bi pocela da otresa sneg, a kada bi on ostao upoeran u nastojanjima da tu ostane, pocela bi da skici kao najrazmazenije besno cedoviste i vice "aaaaaaaaaaaaa, mamooo peji 'kaviceeee… puuuujaveeeeee…"
Marko je poceo da crta i to jako lepo.
Sad, sa dve godine i dva meseca je poceo lepo da nam crta:
Tata puz i Mrko puz (Marko puz je ovo maleno ispod velikog puza .. a zna se da su pozevi jer imaju rogove)
Auto:
i auto koji je dobio i prozore
A nasi automobili nemaju rep (ako vam se tako ucinilo na slikama) to je kuka za prikolicu
video ju je na Lego traktoru i sad svako vozilo mora da ima i kuku 
Nije sto je moj, ali sto je mali talentovaaaan … pa to je cudo jedno
I da, raspoznaje par slova: a, e, k, o, m.
Na savskom keju je pre nekog vremena podignut spomenik Gandiju i svaki da se setaju tuda, pa on na ploci koja se nalazi na spomeniku vezba slova.
Svaki dan kada krenu u setnju, pozovu i nasu trudnu kumu, koju Maki sada zove "beba" (jasno, zbog bebe u stomaku) da se sa njima nadje kod vube (jedne divne, velike zalosne vrbe) pa da se zajedno setaju. I onda idu da vide cika Gandija, da ga pitaju kako je i sta ima novo.
Idu da vide patke, guske i brodove, da vide veliko drvo koje je poseceno, jer je bilo jako staro i veliko i moglo da im padne na glavu (tako im je objasnio cika iz masine koja je sekla drvo).
Pa su onda gledali veeeliku dizalicu koja je to drvo odnela kod drugog takvog drveca.
E posle toga dolazi lekcija o godovima (koju moram da odslusam svaki put kada idemo u setnju- naravno, u Kacinoj interpretaciji)
… mislim da je dovoljno za prvo javljanje posle toliko vremena …
Poceli smo da se bavimo aktivnostima oko prosirenja zivotnog prostora, koje su nam oduzele uzasno mnogo vremena i zivaca, a od rezultata jos uvek ni traga ni glasa … i sad cekajuci i razmisljamo sta nam je ciniti.
Inace, kao i do sada, deca uspesno rastu. Jedno pretezno u sirinu (narocito u trbusnom predelu), a drugo jos uvek stremi visinama.
Kaca je savladala sve padeze, vremenske oblike, prisvojne zamenice (sa naglaskom na "moooje, bato, to je moooooje") ali jos uvek se drzi starog dobrog slova "o" na kraju imena kad nas doziva (pr. "mamooooo" "tatooooooooo" "dedoooooooo" "bakooooo" "Ivanoooo" ) i ne pokusavamo da uradimo nista da bismo je naucili drugacije .
Pre koji dan nam je draga & mila teta Mzlaki dala nasnimljenu "Doru" i to je postao Hit Hitova!
Svako vece se gleda "doja" (kako je Maki zove) doziva se, igra se sa njom na odjavnoj spici, voli se do neba …
Nosa – Kaca je resila da uspostavi dobrosusedske odnose sa istom, povremeno sedne na nju, ako joj ponudimo, samo u retkim prilikama to zatrazi, a ista joj sluzi i za izvoljevanje, koje se svodi na sedanje na nosu i zapocinjanje "mamoo, daj mi molim te vodicu … mamo, hocu citam knjiug … mamooo, citaj mi knjigu … mamo, gladna sam .. mamo, pusti boba/doru/nodija … mamooo …. "
Marko se jos uvek drzi podalje od te naprave i ne daje znake da ce ikada promeniti stav.
Za Novu godinu smo, kako smo i planirali, bili na Kopaoniku sa trudnim kumovima, brdom hrane i pica i vremenom za pricu.
Sunce, sunce, sunce, sneg, sneg, sneg, nasmejana deca, nasmejani roditelji, pune ruke posla oko kopanja snega, pravljenja sneska, grudvanja. Marko je postao prvak u grudvanju, a Cica se uglavnom drzala po strani, da ne bi pujala svoje lepe rukavice. Samo bi pocela da otresa sneg, a kada bi on ostao upoeran u nastojanjima da tu ostane, pocela bi da skici kao najrazmazenije besno cedoviste i vice "aaaaaaaaaaaaa, mamooo peji 'kaviceeee… puuuujaveeeeee…"
Marko je poceo da crta i to jako lepo.
Sad, sa dve godine i dva meseca je poceo lepo da nam crta:
Tata puz i Mrko puz (Marko puz je ovo maleno ispod velikog puza .. a zna se da su pozevi jer imaju rogove)
Auto:
i auto koji je dobio i prozore
A nasi automobili nemaju rep (ako vam se tako ucinilo na slikama) to je kuka za prikolicu
video ju je na Lego traktoru i sad svako vozilo mora da ima i kuku Nije sto je moj, ali sto je mali talentovaaaan … pa to je cudo jedno
I da, raspoznaje par slova: a, e, k, o, m.
Na savskom keju je pre nekog vremena podignut spomenik Gandiju i svaki da se setaju tuda, pa on na ploci koja se nalazi na spomeniku vezba slova.
Svaki dan kada krenu u setnju, pozovu i nasu trudnu kumu, koju Maki sada zove "beba" (jasno, zbog bebe u stomaku) da se sa njima nadje kod vube (jedne divne, velike zalosne vrbe) pa da se zajedno setaju. I onda idu da vide cika Gandija, da ga pitaju kako je i sta ima novo.
Idu da vide patke, guske i brodove, da vide veliko drvo koje je poseceno, jer je bilo jako staro i veliko i moglo da im padne na glavu (tako im je objasnio cika iz masine koja je sekla drvo).
Pa su onda gledali veeeliku dizalicu koja je to drvo odnela kod drugog takvog drveca.
E posle toga dolazi lekcija o godovima (koju moram da odslusam svaki put kada idemo u setnju- naravno, u Kacinoj interpretaciji)
… mislim da je dovoljno za prvo javljanje posle toliko vremena …
