Vaspitavanje ..., oni nas ili mi njih? 29. mesec

Pre neko vece nas Marko po svom starom dobrom obicaju pocasti vecernjim padanjem u nesvest od vristanja zbog svoje pregoleme nesrece/jada/muka/ocaja ... koji mu ne dozvoljava da se razvija kao sva ostala deca jer ga niko ne razume .. itd .. jasno vam je koji je scenario u pitanju

I tako, u ocaju Maki provede nekih sat vremena, MM i ja poodavno zaboravili gde smo ostavili zivce, a Kaca se skituljka po kuci i nesto mudruje.
Pocnemo mi ritual spremanja za spavanje, smestimo Kacu u njen krevetac i dodje red na Marka koji i dalje neprekidno vristi, protestvuje, izvija se, uvija i vice "NEEE!" na svaki nas predlog!

Operemo ga, sredimo, ubacimo u krevet i on pocne da vristi "bezi mamooo, beeeziii!!!" i ja ga, vec potpuno iznemogla i ocajna, udarim po dupetu i kazem "za svako "bezi" ces dobiti po dupetu!" i on opet "beeeeziii!!!", ja opet po dupetu.

I zacuje se Kacin glasic "mamo, budi dobLa pLema bati!"
Ja je pogledam i krenem "kako da budem dobra, kada se dere bez prekida i vristi i govori nam da bezimo i .... ?"
A Kaca kaze "pa pomazi batu, mamO"

Kao da mi je opalila najtrasniji samar u zivotu!!!
Krenu mi suze, sagnem se pored njegovog kreveta, pomazim ga, on legne, ja nastavim da ga mazim i on se smiri!

Okrenem se ja ka Kaci i kazem (jedva dodjoh do glasa) " Cico, bila si u pravu, hvala ti!"
A ona odgovara "hvala tebi mamo! Hvala ti sto si dobLa!" i pocne da me mazi ...


I pitam ja vas, ko tu koda vaspitava?


ima jos, ali sad cmizdrim, pa cete me izvinUti