Tuesday, May 26, 2009

Putovanje jedne supe

24. maj, veče - skuvam ja jednu lepu domaću kakvu-samo-mama-može-da-skuva supicu, mojoj deci za sutrašnji ručak
25. maj, 16.45 – ranije nego obično stižem kući.
Tata je takođe, ranije nego inače, već stigao.
Marko nešto nije oduševljen jelom, neće da jede meso iz supe sa krompirom.
Kažem ja da nema veze, poješću ja, pa idemo u skitnju – poješće već nešto usput.
Uzmem njegov tanjir i shvatim da je sve iz supe počelo da se kvari.
Pojedem, jer meni obično ni kamenje ne smeta.

Super se provedemo, legnemo da spavamo ...
Oko 3.30 AM me budi oštar bol u stomaku .. .bež'te noge, u*raću vas!
Odem u WC - meso napravilo problem .. vratim se u krevet ... opet isto.
Čujem Kaću koja kenjka u krevetu "mama ... mama ... mama ... kaaaakiii mi seeee ..."
Dotrčava (tačnije: dobauljava u polusnu) ustupam joj presto ... i nju je pročistila supa ...

Odemo obe u moj krevet ... malo kasnije ona "mamaaa , 'ajde opet da kakimo" ...
Sedne ona na presto ... čuje se Marko iz kreveta "maaamaaa, kaki mi seeeeee!!!!!!"

- Kaća, jesi završila?
- jesam, mama!
- odlično, ustani, donosim Marka ...
Kaća ustane spuštene pidžame do članaka ... pomera se u stranu, Marka postavljam na presto ... i on se uprolivio ...

Cela akcija je trajala 15 minuta ... svi smo se vratili u krevete, nikoga više ništa nije bolelo, a ja sam ostala pod jednim jedinim utiskom " do koje mere deca mogu da budu medena kada imaju proliv u 3.45AM – ko nije video – ne može ni da zamisli"

Napućenih ustašaca, držeći gornji deo pidžame da ne upadne u WC-ejsku šolju, blago se ljuljajući, očiju čvrsto zatvorenih kako im sanak iz njih ne bi utekao ... a otvaraju ih smo da obaveste sve pristune "kakio/la sam" .. oči se opet zatvaraju ... otvaraju se -"piškio/la sam" - zatvaraju se ... otvaraju se "sve sam završio/la" zatvaraju se ...
Na izlasku iz kupatila, Kaća kreće ka njihovoj sobi, zastane u pola koraka, okrene samo glavicu ka meni, i gledajući me kroz trepavice, pita "mama, a je l' mogu u vaš krevet?" .. "naravno da možeš" ... veliki osmeh i tup-tup-tup ... uskače u krevet.

I tako, da zaključim: pokvarena supa od usta do WC šolje putuje oko 10 sati.

1 comment:

  1. He, he, he, kako me uvek razneze tvoji tekstovi...
    Pazi mama s tom supom bre, ako neces krevet puna deca :)

    ReplyDelete