Pregled za vrtić

Predali smo zdravstvene knjižice u dom zdravlja da nas tamo sačekaju kada ja pobegnem sa posla, odem po decu, i odvedem ih na kontrolni pregled za upis u vrtic.
Stižemo u DZ, dr vidno neraspoložena, ali ne zbog nas, nego izgleda da joj se taj izraz lica već uvoštio i ne menja ga ni za šta na svetu.
Kad smo stigli, ispred nas jedna mama sa bebom koja škripi, temperatura ... sačekamo zajedno da dr dodje sa pregleda u "izolaciji", uđe žena sa bebom ... dođemo mi na red ... PAUZA! ... ok, imamo pola sata da nešto prezalogajimo .. idemo da potražim menjačcnicu da promenim nešto para da idemo da jedemo.

Tražim menjačnicu u okolini pijace, koja je već poodavno ispražnjena, jer je po podne, i sa nekoliko strana iskaču momci iz '90-tih godina, koji su primetili da zagledam menjačnice koje su, na moju žalost, zatvorene i počinju sa "evo, ja ću ti promEnim. Plaćam 92" .. ja držim decu za ruke, pokušavam da se izmaknem i čini mi se kao da sam se vratila 15 godina unazad .. prazna pijaca, dileri deviza oko mene, sve pusto ... izmičemo se, ja im ponavljam da neću od njih ništa da kupujem i odlazimo .. nahranimo se i vraćamo u DZ.
Pauza je uspesno upotrebljena, dr se sa istim izrazom na licu vraća u ordinaciju, i ja ulazim.
Za mnom ulazi sestra koja pita zašto sam ja ušla, ja je pitam da li mene pita :rofl: ona potvrđuje, a ja odgovaram "a zašto ne bih ušla?" .. ona ljuta što nije neko drugi ušao, odlazi, i onda me dočekuje dr sa sad-cu-da-vi-*ebem-sve-po-spisku izrazom lica i pitanjem "aaa, pa vi niste dolazili na redovne kontrole" pitam "konotrole čega?" ona kaže "godišnje kontrole".
Meni, naravno, ne pada na pamet da reda radi vodam decu u DZ svake zime i izbegavam je odgovorom "niko nam nije rekao da posle drugog rođendana, i završetka vakcinacija, treba da dolazimo i dalje ... "
Pregleda decu, pita me da li sam primetila ravne tabane, ja kažem da jesam kod Marka, ona u karton upisuje ravne tabane, pita me da li on i dalje ima osipe (imala ih je Kaća) ja kažem da nema .. sto je istina :rofl: jer ih on nikada nje ni imao ... napiše uput za očnog lekara (jer je na meni videla naočare), uput za vađenje krvi, kontrolu mokraće ...
Izlazim prilično brzo i rešim da se odmah uputimo u laboratoriju da nam izvade krv.
Ulazimo u lab, Kaća se seti da je tu vec bila i već je spremila pumpicu sa suzama .. ja rešim da Kaća prva sedne meni u krilo ..jer je ona mirnija i staloženija i razumnija .. ali kada se nadje oči u oči sa tetom koja ima iglu u ruci – svi ovi atributi padaju u vodu i ona se pretvara u najnesrećnije napaćeno dete na planeti!
Suze počinju da cure u potocima već na prvo brisanje prsta alkoholom (a biloih je više, jer je izmicala prst više-od-nekoliko-puta) i ne prestaju ....
Završimo nekako sa ceđenjem nekoliko kapi krvi iz njenog prsta, uzimam Marka, koji je već prestravljen, vrišti i batrga se!
Ja ga uhvatim u klinč, stavim moju podlakticu u njegova usta, jer su ljudi iz komšijskog lokala došli da vide ko urla, Kaća stoji isred nas, uvija se i vrišti i dalje kao da joj skidaju skalp na živo!
Iscedismo nesto i iz Markovog prstića, siđe mi iz krila i izađemo na ulicu. Idem ja, ne znam da li da se smejem ili da plačem, a za mnom idu njih dvoje, drže se za svoje šuplje prstiće i plaču najnesrećnije .. i plaču i plaču ...
Ljudi ih zagledaju, pa vide vatice na prstićima, pa se nasmeju .. ja ponudim da kupimo supersonične hanzaplaste sa životinjicama, kad ono-međutim "neeee, nemoj mamamamama!!!! Ne skidaj mi vaticuuuuuu!!! Bolećeeeeeee!!!! " ...