U susret 2010.

U susret novoj 2010. moram ovu 2009. da ispratim sa bar jednim izveštajem.
Ne bih se ni setila da išta pišem, da me jutros, moje ženkso čedo nije podestilo koliko je njihovo maleno dečije srce, u stvari, veliko.

Ustala je samnom i sela da crta.
Nacrtala je Deda mraza sa najvećom glavom ikada viđenom, uz objašnjenje: "vidi mama kolika je deda mrazova glava! Pogledaj! A tako je velika da bih mogla da mu nacrtam oooogromne oči, da vidi svu decu koja su bila dobra i da svima donese lepe poklone!"

Onda je tu docrtala kuću, i telo deda mrazu i sneg koji pada; zamolila je mene da joj nacrtam jelku, pa ju je ona ukrasavala, jos malo crtala ćuteći i onda počela sa monologom: "mama, treba sada da nađemo jednu kutiju!" ...mhmfmhmm .. u prolazu sam joj dobacila da ćemo naći kasnije, i uputila se ka kupatila ... ona je nastavila da priča "mama, a znaš za šta nam treba kutija? Treba nam da u nju upakujemo ovaj crtež i još neke lepe stvari i da to bude poklon za deda mraza!"

Vratila sam se par koraka da je bolje osmotrim ... "znaš mama ..." – nastavlja se monolog dok ukrašava nacrtanu jelku – " ... svi čekaju da deda mraz dođe da im donese poklone, a još niko nije rekao da će deda mrazu spremiti nešto lepo da mu pokloni kada dođe! Pa i deda mraz ima dušu, i on treba da se obraduje poklonu, jer on je sigurno mnogo dobar ako cele godine sprema poklone za dobru decu ... mora da je on jako dobar, a ako je dobar, onda i on treba da dobije poklon i da se obraduje kada ga nađe ispod jelke! Zato ću ja spremiti poklon da se i on raduje!"

» monsteri idu u vrtić i mnogo ga vole.Tamo je sve lepo, osim jednog Saše koji Marku uvek otima velike kocke.
Marko mu ne kaže ništa, ali kocke vrati u svoje vlašnistvo čim Saša ode da nešto pita Dušicu (vaspitačicu):mrgreen:
Do skoro je Isidorino ime mamilo stidljivi osmeh na njegovom licu, a od juce se "Petra" izgovara šapatom :love32:

U vrtiću su bojili šolje, koje sada mi lakiramo i pakujemo u celofan (Kaca je izuzetno zabrinuta da li ćemo na vreme kupiti celofan, da upakujemo šolje) i onda šolje idu na neku dobrotvornu prodaju, a pare za decu bez roditelja ... a sve to je rezultiralo pitanjem "mama, a kako to da neka deca nemaju mamu i tatu? Pa gde žive? Sa kim žive? Ko ih vodi u vrtić? Sa kim spavaju? ..." zbog knedle koja se od svih ovih pitanja napravila u u mom grlu, nisam imala previše pametnih objašnjenja, osim da neke mame i tate ne umeju da brinu o svojoj deci, pa ih daju u jednu kuću sa drugom takvom decom, i onda o njima brine puno vaspitačica ... nisu imali podpitanja ... za sada ...

» Marko je sve više opčinjen brojkama i sabiranjem i to mu ide sve bolje i svakoga dana karakterom sve više podseća na svog tatu.
Od pre nekog vremena je počeo da se boji duhova koji se možda kriju negde u njegovoj sobi, pa insistira da neko spava sa njim. To sprovodi tako što leži u svom krevetu, pokriven tako da mu vire samo nosić i širom otovrene oči, i viče "hoće li neko doći kod mene? Tata, mama, ko će da dođe? Ima li nekoga ko će da dođe kod mene? ... " Pri tome, na pitanje "kako izgledaju ti duhovi?" nema odgovor osim "pa onako kako uvek izgledaju duhovi" ... ja mu kazem da mi ih opiše, jer ja ZNAM da duhovi ne postoje, pa bih da vidim kako izgledaju ti njegovi izmišljeni duhovi .. ali ostajem bez odgovora .. dok ne nađemo neko pametnije rešenje, Kaća se svako veče useljava kod mene u krevet, a MM emigrira kod Marka. Osim vikenda. Vikendom spavamo svi zajedno i budimo se na gomili.

» Kaca je stručnjak za jezike. Kažu da ima sluha i rešila je da je komšinica (koja je studirala grčki) uči da priča, pa da na moru moze da priča sa drugom decom.
Engleski upija kao sunđer,a srpski reprodukuje bez prekida.

» Kaća je počela da zvoca. Nekada bez prekida zvoca za glupost.
Kada sam je, u par navrata, pitala "odakle ti to zvocanje???" MM me značajno pogledao i bez reči rekao "pitam se, pitam ... "
I ja sam se preslišala ... i priznala, prvo sebi, a onda i Kaći – Cica imitira mene. Da, ja nekada (poneda i previše često) zvocam za svaku glupost koja mi dođe pod nos i Kaća je to pokupila od mene.
Onda sam je uzela na krilo i popričale smo.
Obećale smo jedna drugoj da ćemo se uzajamno opominjati kada počnemo da zvocamo, i zamolila sam je; nju, moju malu devojčicu – da me svaki put, kada počnem da zvocam, pogleda popreko i da mi kaže "mama, molim te prekini sa zvocanjem! Od toga mi nije dobro!" ... i obećala mi je ... čini mi se da ima nade da me učine boljom, u svakom pogledu ...

» Marko me zove "cvetiću moj!"
On obuhvati svojim dlanovima moje lice, pogleda me pravo u oči i izgovori čaroliju "mama, ti si moj cvetić! Moj najlepši cvetić!"

» Bebisiterka mi je juče rekla "Mama, moram nešto da ti pokažem. Znaš, meni je potpuno jasno da ti ne želiš da oni porastu. Da ih voliš ovakve malene i slatke, ali moram da ti otkrijem jednu tajnu ... oni i pored sve tvoje želje da ostanu bebe – ipak rastu! Evo pogledaj, iako odbijaš da kupiš Marku veću jaknu, u nadi da će ostati dovoljno mali da nosi ovu, on ipak raste! Maki, dođi, ispruži ruke!" Maki priđe i ispruži ruke uz cičanje od smeha, a ona nastavi "... osim, ako ovo nije neki novi modni trend, da se nose jakne sa kratkim rukavima ... "

» Za predstojeće praznike idemo na Kopaonik. Stavićemo poklone ispod jelke iza kuće, naložiti peć i igrati "čoveče, ne ljuti se". Planiramo da stavimo decu na skije. Po prvi put u životu. Ja ću ih snimati, da me uveseljavaju kada ostarim ...