Izveštaj sa porođaja

Evo da se prijavimo!
Juce smo oko 15 h dosli iz porodilista i bez vecih incidenata smo preziveli prvi dan (a Boga mi i noc) kod kuce!
Katarina je rodjena sa 3200gr/50cm, a dosla kuci sa 3150 gr, a Marko je rodjen sa 2400gr/47cm, a stigao kuci sa 2550 gr (jede kao sumanut).

Elem, odemo mi (MM i ja) u Front 28.11. i malo sacekasmo moju DR, onda nas ona sprovede da mene "prime" i kaze MM i meni da cemo se poradjati oko 13h.
Onda ja lepo posaljem mog dragog kuci ne bi sedeo i nervirao se dok mene ne pripreme za porodjaj.
Tu me u'vate u masinu, uzmu mi krv, da li sa/ili nisam "doterana" za porodjaj, pregled ovaj-onaj, klistir ( i nije tako strasno kako sam ocekivala) i posalju me na odeljenje gde terba da sacekam 13h.
Na odeljenju sam provela 15-20 minuta i cujem sestru kako me doziva da krenem u salu pomislila sam da zovnem MM da mu kazem i brzo sam se predomislila jer bi se samo nervirao, a ionako ce doci dok se sve zavrsi.

Bilo je oko 11:15 kad su me sproveli u salu tako da nisam stigla ni da se prepadnem ili nesto slicno. Dali mi da kojesta ispotpisujem, stavili kateter (najneprijatnije od svega, mada i dalje sasvim podnosljivo) Ö anesteziolog je probao da mi da spinalnu anesteziju, ali ja od stomaka (koji nije bio ogroman :whip: ) nisam mogla dodvoljno da se sagnem napred i onda sam dobila totalnu ... sta je na kraju krajeva ispalo i bolje, jer nisam sigruna kako bih reagovala u trenutku kada bih cula da treba da idu na kiseonik, tj da je ona udahnula plodovu vodu .. sto bi rekli nasi stari "ko zna zasto je to dobro..."
Sledece cega se secam je da se ja tresem kao prut ( a nije mi bilo hladno kako sam ocekivala) da me vozaju na krevetu kroz neki hodnik, ugledam MM i pitam ga "da li su zdravi??" on kaze da jesu i meni se straaasno spava ....
Onda sam vec bila u apartmanu i celo posle podne spavala i budila se, a MM je deo pored mene, drzao mi ruku i bio kao i uvek ... sve je bilo gotovo

U nekom trenutku su mi rekli da se deca na kiseoniku, ali da nije nista ozbiljno i da je ona udahnula plodovu vodu, pa da ce biti na povecanoj koncentraciji O2 dok se to ne iscisti iz pluca.
Drugi dan u cik zore je dosla sestra i odvela me (celih 5 koraka) do mog kupatila da se operem i umijem i vratila me u krevet.
Taj dan sam vec sama ustajala, bolelo me je taman toliko da me podseti da nisam tu dosla na odmor (ali zaista nista vise od toga), i sto sam hodala blago povijena iz straha da ce rana da se otvori Ö potpuno iracionalno, ali sta sad
Taj dan po podne su mi skinuli i kateter i bila sam ponovo rodjena Ö ali i dalje od hrane ni traga ni glasa .. samo cajevi ...
Treci dan sam jos uvek bila na infuzijama i zeljno iscekivala naredni kada cu dobiti griz i supu .. sto bi rekli ìHRAAAANAAAA!!!î I kad je stigla hrana bila je sasvim ok, da ne kazem (za moj ukus) super.
Sestre su me 1000 puta dnevno pitale da li mi treba nesto protiv bolova i ja sam svaki put bila blago zbunjena jer me nista nije bolelo. Onda sam se zabrinula da li meni nesto fali

Svaki dan sam u 11h i u 17h mogla da idem da vidim bebe u inkubatorima ... i moram priznati da je to bilo najstrasnije od svega. Sve ih kao vidim .. a oni tako daleko iza one plastike i ne mozes ni da ih dotaknes. Marka sam samo jednom dotakla kada su ga upravo nesto namestali, pa je moja Dr koja je dosla samnom da ih vidi rekla da mogu da ga mazim ... inace je bilo suza i suza kada se vratim u sobu
Onda je dosao petak i neko je zakucao na vrata i rekao ìDovodimo Vam gosta, da li nas primate?î to je bila sestra koja je donela Marka Ö e to je nesto o cemu ne znam sta bih pisalaÖ uvek sa verovala da zene koje kazu da su tek rodjena deca lepa, malo ìfiju-fijuî ali kad sam ga dotakla Ö to je Ö on je tako majusan i sladak i sav kao ... ma nemam pojma ...
Posle petka je dosao vikend koji je ispao nekako malo manje bolan jer je Marko bio kod mene, ali je svaki odlazak do Katarine bio mnogo tuzan. Polako sam pocinjala da se pretvaram u ìKravicuî .. ili sam njega dojila ili sam se izmuzavala za nju

I nekako je dopuzao i utorak, kada je dosla ista sestra i rekla da Marku i meni dovodi jednog gosta
E onda sam ja sedela sa njom u rukama i plakala i plakala i plakala ... i tako to ...

U sredu sam pitala "Zasto mi ne idemo kuci?" i sestra je rekla da misli da nismo planirani .. na sta sam ja rekla "ali .. ovaj. ... ja sam bas mislila da danas idemo kuci .. i khm-khm ... " i eto ... mi izadjosmo

To bi bilo to ... Eeeeeee .... da... ne smem da zaboravim ... iz porodilista sam se vratila sa sa kilazom identicnom kao pre porodjaja ... s tim sto ocekujem da se smanji nakon sto mi se materica vrati u normalu. I opet vidim svoje patike i opet mogu da spavam na ledjima

I za sve one koji su se pitali (a znam da su se pitali ) VISE ME NE SVRBI MOJ STOMAK!

Katarina je rodjena u 12:20, a Marko u 12:22

Pisma iz porodilišta

Mamamaja Nov 30 2005, 07:02 AM :

Posto se niko nije setio da obavesti siru forumsku
javnost kako su nam junaci ovog dnevnika, uzela
sam na sebe tu prelepu ulogu!

Epa ajde onda da vam kazem da je mamica dobro,
a da su ptici jos na kiseoniku, odmaraju se decica,
i da mama jedva ceka da ih mazi i doji. Inace
Tweety kaze da su joj svi govorili kolka je to sreca,
ali da je uvidela i sama tek juce kad ih je videla.
E da, i porodjaj u Srbiji ne mora da bude horor!

Eto nadam se da su tetke zadovoljne, posto su nam
decica i mamica dobri.

Ivanna25 Nov 30 2005, 04:40 PM :

evo samo da javnem da ce se malci zvati Marko i Katarina ....
Jos jednom sve najbolje im zelim

Kukac Dec 1 2005, 11:07 AM:

Katarina je još na kiseoniku, ali na drastično manjoj dozi. čekaju dežurnog doktora da im donesu Marka

Senka Dec 1 2005, 11:30 AM:

Evo sta mi je javila sada:
Marko danas izlazi iz inkubatora, a Katarina ce biti tamo jos par dana.
Mama je super nista je ne boli i jedva ceka decicu kraj sebe.

PS i tata je super (za njega niko i ne pita)

Senka Dec 5 2005, 12:06 PM:

Najnovije:
Katarina sutra dolazi na prvi podoj!
Marko lepo siki, a mama ima dovoljno mleka za oboje.
Kaze da su svi super!

Kukac Dec 6 2005, 12:56 PM :

Katarina je stigla kod mame, mama čeka da se probudi pa će da joj da da ručka a do tad Marko sisa

3x3 nedelje do kraja - 3. deo (36. - 38. nedelja)

Evo nas i u 36. nedelji trudnicenja
Pre 30-ak nedelja sam mislila da dovde nikada necemo stici i da ce ovo biti najtezih i najmucnijih 9 meseci mog zivota i da ce sve biti patnja (fizicka i psihicka) .. a da ne pricam o uzasima kada smo saznali da su dve bebe

Ali nas je neko odozgo pogledao (hvala ) i pobrinuo se da prodjemo k'o po loju ... do sada bar ...
- Stomak nas sve vise i vise bolucka od rastezanja
- strije su u istom broju, samo malo menjaju boju
- dalje spavamo ... recimo normalno .. sa jednim ustajanjem za pi-pi u toku noci
- bole nas kukovi
- dobili smo 12.5 kg.
I to je to.

Sutra ujutro idemo na kontrolu kod Dr koja mi vodi trudnocu, a u sredu u Front i tada cemo, nadam se, znati i tacan termin porodjaja

Evo nas sa pregleda: bebe su porasle na 2650gr i 2800gr. Mamini dzinovi I dalje su okrenuti karlicno i ne pada im na pamet da se okrecu drugacije ) No, nema veze, samo da izadju zivi i zdravi Dr mi je dala uput za porodiliste i sad i zvanicno mogu da se porodim. Ona kaze da bi bilo najnormalnije da me vec oko 20. novembra prime u Front da me imaju na oku, jer su bebe bas-bas velike. I na to sam vec spremna PS zvanicno: dobili smo 13kg do danas

3x3 nedelje do kraja - 2. deo (33. - 35. nedelja)

Da nacnemo i drugi deo
Nocas sam jako lose spavala ... ali se nadam da se nece poanvljati .. malo su me boleli kukovi, pa su me napali grcevi u nogama, pa mi se piskilo, pa sam morala da pijem gynipral ... i svanulo

A jutros sam obavila jedan ozbiljan razgovor sa mojim pticicama.
Lepo sam ih, veoma ljubazno, zamolila da ne izlaze napolje jos 40-ak dana.
Rekla sam im da znam da im postaje jako tesno, da bi malo da se rasire, da bi hteli da nas upoznaju, ali da sacekaju jos malo i onda ZUUURKAAAA

Nadam se da ce me postlusati, a ja danas idem u poslednje nabavke, pa cu onda malo da se smiiiriiiim od ponedeljka, obecavam!
MM sam dala detaljna uputstva gde sta stoji i gde da kupuje ako nesto zafali, a ja nisam kod kuce.
Eto takooooo .... jos samo malo

Poceli smo da se gnezdimo ... vrlo ozbiljno ... a MM je toliko trudan da je to fenomenalno.
Ima sve simptome koje i ja (istina, nema ih mnogo) ali sve mu ispada iz ruku, zaboravan je, ne seca se sta je pre dva minuta poceo da prica ... samo mu stomak (hvala Bogu) ne raste

Sinoc smo konacno odlucili koje cemo car seat-ove i kolica da kupimo, pa smo danas otisli po car seat ... i sad oni stoje u centralnom delu dnevne sobe, a mi ih gledamoi uzivamo.
Tek sad shvatam koliko su mala ta bica koja nam dolaze za mesec dana
Inace, u vrlo jakoj konkurenciji kolica, su pobedila Peg Perego P3 Pliko, jedna crveno/siva i druga plavo/siva.

Bozanstvena su!
Narucili smo ih, posto nisu imali u radnji te boje i u ponedeljak idemo da ih uzmemo.
Car seat-ovi su, naravno takodje Peg Perego i mogu da se nakace na kolica.
Eto ... bas sam srecna ...

E pa danas su konacno u nas dom usetala (tacnije - uvezla se) kolica i na sebi donela posteljine za krevetice
Sike jos ne mozete da vidite jer su posteljine u masini, a kolica smo spremili da se veceras trkamo po keju sa njima

I to bi bilo to, sto se kupovina tice ... sada cu samo da sredjujem ormane i premestam stvari sa jednog mesta na drugo, kako bi malo povecala zivotni prostor ...

U sredu (za dva dana) idem na pregled u Front kod Dr koja bi trebala da me porodi, i nadam se da cu uspeti da se setim i da popisem sva pitanja koja mi se motaju po glavi, pa da je lepo ispitam .. jer sledeci put kad se budemo videle (ako me ne stave da lezim u bolnici na promatranju :twisted: ) bicu negde u 36. nedelji ...

3x3 nedelje do kraja - 1. deo (30. - 32. nedelja)

Evo da nacnemo poslednji od 3x3 nedelje do kraja naseg
Skoro da mi je zao sto sve ovako brzo prolazi
Mislila sam da nikada necemo stici dovde ... ali evo nas
Od (kako ja to zovem) "delova i opreme za bebe" smo nabavili skoro sve, i sad se malo lakse dise.
Mogu da se opustim i uskoro pocnem da dramim oko porodjaja i svega ostalog ... jos samo to mi je ostalo.
Dr je rekla da ce bebe, ako nastave ovako lepo da rastu, biti velike i da ce zbog toga poslednji mesec biti tezi.
Ja ga spremna docekujem
Na poslednjem UZ je Dr rekla da je decak presao na levu stranu, a devojcica na desnu ... tako da vise ne znam ko-gde-kad-kako itd.
On je bio okrenut (u trenutku slikanja) guzom na dole, a ona glavom dole, mada Dr kaze da ce oni jos da se okrecu, ali ne bas jos dugo.
Pri tome mi je rekla i da cu najverovatnije na carski zbog: godina, velicine beba i eventualno polozaja, jer se gleda kako je "prva" beba (ona koja je bliza izlazu) okrenuta, pa ako je ona karlicno, ide se obavezno na carski.
Ja i ne razmisljam da li cu ovako ili onako - nego kako kazu, ja cu klimnuti glavom i to je to!

I ne brinite, necu biti najgora od sve dece (cak i ako budem, nikada vam to necu reci)