30. Mesec, samo par redaka da ne zaboravim ... i mašnica ...

Isli smo veceras da kupimo prolecnu obucu.
Usli u "Turbo limac" i ja se uputim ka delu sa bebecim stvarima, u kom je uvek bilo nesto apsolutno neophodno za odgajanje mojih monstera.
I gledam i gledam i trazim nesto sto nam sigurno treba ... ali sistem eliminacije koji za kriterijum ima broj meseci koje smo pregurali od rodjenja monstersa do danas je beskompromisan ... nismo vise bebe ... shvatih ... sve smo prerasli ... za ruku sam drzala Kacu koja vise nije beba.
Imala je na sebi teksas suknjicu i duksic u tonu sa hulahopkama, svoje omiljene cipelice, teksas jaknicu da se slaze sa suknjom i na ledjima "Fifi" ranac od kog se ne odvaja ...
Rekla mi je "mamo, da kupimo beba Djudji (kumce koje je rodjeno pre 4 dana) zvecku da zvecka" ...

I tako ... dosle su u nas kraj neke nove bebe, a mi smo odjadnom postali veliki.

I da, Kaca sada nosi gacice sa masnicom, jer je velika pa vise ne nosi pelene, nego samo i iskljucivo gacice sa masnicom i pravu potkosulju, takodje sa masnicom - koja je, naravno, u tonu sa gacicama sa masnicom ... masnicom ...
Bez masnice vise Sunce niti izlazi niti zalazi ... ako nemamo masnicu nemamo nista ... svako jutro se bira boja gacica sa masnicom i proverava da li je u tonu sa potkosuljom sa masnicom ...

... masnicom ...

O Makiju ... maminom andjelcicu
sta reci ... andjeo!
Ima svoju Dadu (Kacu), koju voli vise od svih nas ostalih.
I Dada voli njega vise od svih nas ...
U stvari, pocinjem da uvidjam da im uskoro necemo biti potrebni, bar iz njihove perspektive.
Maki je u "NE" fazi.
Osim kada kazem "Maki, jel moze mama malo da te ljuuubi?" a on kaze "DA!" i ja ga onda ljuuubiiim
Bili smo u setnji i nabasali na neku malu kucu koja je pristala da je deca maze i pocela da lize i gricka Makijeve prstice, a Maki sav zbunjen "Mamo, mamo, jede me! Jede me!"
Maki voli da zaliva cvece.
Veceras smo u sredjivali bastu, on je brojao koliko puzeva imamo ... koliko god da ih je, on uvek ima t'i (tri) puza.
I onda je srecan i ide po dvoristu i vice "mamo, t'ii puza!! T'iii puza!"
I onda dodje i kaze "mamo, da zalivamo cvece" noseci svoju malu zutu kanticu za zalivanje...
Ja uzmem crevo, zalivam, a on trcka uokolo pa malo zaliva cvece, malo sebe, malo mene, pa mu ja naspem jos malo vode, pa on opet: cvece, sebe, mene ...

sad mi bas nista ne pada na pamet sto bi se dalo recima opisati ... pre je sve nekako , pa cu drugi put ...



Isli smo proslog vikedna kod naseg druga Mike na rodjendan.
Kaca je jos oko 16.30, kada smo poceli da se spremamo za rodjendan, pocela da peva "Divan dan" i onda smo joj objasnili da nije njoj i bati divan dan, nego nasem drugu Miki.

Zapeva Kaca "nasOJ Miki rodjendan .. "
Kazemo mi Kaci da je Mika - on i da je "nasEM Miki rodjendan .... "
Seli u kola, Kaca peva, peva, peve i kaze "nasOJ Miki rodjendan ..."
Ja joj kazem "Mika je bata, a ne devojcica"
Kaca kaze "Bata je rekao da Mika nije bata"
Ja opet "Mika je bata"
Kaca "Bata je rekao da Mika nije bata"
MM se oglasi i kaze "Pa Kaca, mama je rekla da je Mika bata"
Kaca "Ali bata je rekao da Mika nije bata"
MM "Pa Kaca, MAMA je rekla da je Mika bata, kome ti vise verujes??? Bati ili mami????"
.... nije nam odgovorila, a ja sam nestala u sedistu ...

a slicice.. eeevooo, sad cu ...

Vaspitavanje ..., oni nas ili mi njih? 29. mesec

Pre neko vece nas Marko po svom starom dobrom obicaju pocasti vecernjim padanjem u nesvest od vristanja zbog svoje pregoleme nesrece/jada/muka/ocaja ... koji mu ne dozvoljava da se razvija kao sva ostala deca jer ga niko ne razume .. itd .. jasno vam je koji je scenario u pitanju

I tako, u ocaju Maki provede nekih sat vremena, MM i ja poodavno zaboravili gde smo ostavili zivce, a Kaca se skituljka po kuci i nesto mudruje.
Pocnemo mi ritual spremanja za spavanje, smestimo Kacu u njen krevetac i dodje red na Marka koji i dalje neprekidno vristi, protestvuje, izvija se, uvija i vice "NEEE!" na svaki nas predlog!

Operemo ga, sredimo, ubacimo u krevet i on pocne da vristi "bezi mamooo, beeeziii!!!" i ja ga, vec potpuno iznemogla i ocajna, udarim po dupetu i kazem "za svako "bezi" ces dobiti po dupetu!" i on opet "beeeeziii!!!", ja opet po dupetu.

I zacuje se Kacin glasic "mamo, budi dobLa pLema bati!"
Ja je pogledam i krenem "kako da budem dobra, kada se dere bez prekida i vristi i govori nam da bezimo i .... ?"
A Kaca kaze "pa pomazi batu, mamO"

Kao da mi je opalila najtrasniji samar u zivotu!!!
Krenu mi suze, sagnem se pored njegovog kreveta, pomazim ga, on legne, ja nastavim da ga mazim i on se smiri!

Okrenem se ja ka Kaci i kazem (jedva dodjoh do glasa) " Cico, bila si u pravu, hvala ti!"
A ona odgovara "hvala tebi mamo! Hvala ti sto si dobLa!" i pocne da me mazi ...


I pitam ja vas, ko tu koda vaspitava?


ima jos, ali sad cmizdrim, pa cete me izvinUti

Duda, Palac, Pelene ..., Deca traze posao :)

... ako ih se uopste resavamo

Imamo 27 meseci i jos uvek smo u pelenama.
Ja sam se opustila i racunala da cemo ih se resiti kada dodje toplo vreme, ali je Kaca pocela da piski u tolikim kolicinama, da je svaki put kada piski sve na njoj mokro.
E sad, ona i nosa su uspostavile dobrosusedske odnose, povremeno imaju bliske susrete, ali je to gotovo iskljucivo kada je neko podseca da na nju sedne.
Tada obavi ponesto, ali se ne potresa preterano da sama trazi.

Pre tri dana smo bili na Fruskoj gori i morali smo 3 puta da je presvlacimo od glave do pete, jer joj je sve probilo i ondaK smo se MM i ja malo naljuuutiliii.
Rekli smo joj da vise ne mozemo nikuda da putujemo jer nemamo dovoljno garderobe da je celu presvlacimo svaki put kada se upiski i da verovatno nece moci ni da ide napolje, jer nemamo sta da joj obucemo ... (ko se seca kolicina garderobe koje sam kupovala deci od rodjenja, slatko ce se samnom nasmejati ovome )

Tu se nasa Cica malo zamislila i i pristala da se sve obavlja na nosi, uz nase podsecanje ... jos uvek.
Juce je ceo dan imala suvu pelenu, nocna pelena je takodje bila suva, a sada cemo videti da li je to i konacno ili sam se prerano poradovala.
Hehehe ... pre nedelju dana sam joj posle jednog "suvog" dana ponudila da obuce gacice, koje je spremne cekaju u njenoj fijoci, i bila je taaako srecna i ponosna.
Jurila je Marka po stanu sa podignutom majicom i ponavljala "Bato, viiiidi kako imam lepe gacice!"

Situacija sa dudom/pampurom .. koju Cica nemilice trosi za spavanje je takodje u tu famoznu subotu dobila preokret.
Jednu smo nosili sa sobom da bi je imala za spavanje u kolima u toku dana, i kada smo izasli iz kola po povratku kuci, shvatimo da je ostala u Cicinom sedistu (u kolima).
Potrazim ja po torbama koje obicno nosimo i nadjem jednu davno zaboravljenu, izvadim je, operem i dam Cici.
Cica je stavi u usta i kaze "Tatooo, puljava je duda, operi je!"
MM je opere, ali Cica i dalje kuka da je duda puljava i nece da je drzi u ustima.
Mi se (anravno) uhatimo toga kao davljenik za slamku i kazemo da nemamo nijednu drugu.
Mucila se malo, pokusavala da je stavi u usta, nije joj se svidelo i epilog je da je vec dve noci odspavala bez dude u ustima (sto je podrazumevalo da nema budjenja zbog dude koja je ispala iz usta ) i sada cekamo da vidimo da li je to trajno stanje ili samo mali predah.

Maki - palac. Voli ga i ne odustaje.
Pre neki dan smo pokusali da mu objasnimo da je palac strasno bolestan i da se zato zacrveneo (sto je istina) pa smo mu stavili jedan onaj lepi deciji hanzaplast na koji je on bio silno ponosan sve dok nije doslo vreme za spavanje, kada je uspeo da odlepi hanzapalst i stavi svoj mili 'em' dragi palac u usta i zaspi

Maki - pelene .. i dalje najbolji prijatelji
-------
Mi smo se u medjuvremenu razboleli
Oboje imaju proliv i bas je sve jako tuzno.
Sve mi izgleda kao neki virus koji ih je sastavio pre dva meseca, i nadam se da ce proci za 1 dan .. kao i onda.
Elem, zbog novonastale situacije sam se uplasila da ce Kacino skidanje pelena pretrpeti odlaganje, narocito kad sam juce ujutro videla da joj je pelena puna.
Ja je pitam "pa sto nisi trazila nosu?" A ona mi kaze "pa mamo, bila sam u k'evetu!"
Onda smo imali objasnjavanje da UVEK treba da nam kaze da joj treba nosa i blablabla .. i od tada nismo imali incidente.
Ceo dan uredno trazila nosu i imala na sebi one pelene-gacice za vezbanje skidanja pelena.

Svojoj dragoj dudi je oprostila sto je prljava i svako drugo spavanje ipak prodje sa dudom u ustima, a tata je to delimicno podrzao jer mu je bilo zao svoje princeze koja je bolesna pa da se ne pati ... mnogo su slatki kako se vole
IPAK, poceli smo sa okrivljavanjem dude za ovo danasnje povracanje i proliv, pa cemo videti ima li efekta ..
Makiju smo rekli da se razboleo zbog prljavog palca u ustima .. nije reagovao
----------
Kaca vise ne nosi pelene preko dana
Mnogo je slatka.
Ima zilion praaaavih gacica, i svakome ko udje kod ans mora da ih pokaze.
To radi na veoma suptilan nacin, tako sto svuce pantalone/donji deo trenerke i vice "viiidiiii, imam gaaaciceeee!!!"

A Maki je nakon visednevnih pregovora pristao da sedne na nosu, obucen, i da tako kaki ... za pocetak i vise nego dovoljno
Istina, on mnogo volo da radi sve sto rade mladi (tj Kaca) pa ocekujemo da ce uskoro preci na nosu samo da bi bio "kao Dada (Kaca)"

I nesto za nezaborav:
Juce se MM i ja vracamo iz potrage za neki stanom, vec je odavno pao mrak, a moja mama i sestra su bile sa decom.
Prilazimo mi vratima i vidimo decu ogrnute nekim prekrivacima i u nasim cipelama se setaju po kuci ...

Krenuli su na posao, tacnije da traze posao ...
Kaca je obukla jaknu (prekrivac) i obula moje patike i kaze baki "ja idem na posao" ... i seta se po kuci, seta, seta i onda dodje kod moje mame i kaze "bako, gde je taj posao? Ja ne mogu da ga nadjem? Gde ide mama na posao?" .. onda su nakon jos malo potrage, izmedju ostalog, konstatovali da je posao "mozda u nosi!" ... ali ga ni tamo nije bilo
...planiram da ih jednu subotu odvedem do moje kancelarije da vide gde je posao .. ne znam da li ce im od toga biti lakse ili teze ....

25, 26, 27 ... Mesec ..., i nase umotvorine :)

25, 26, 27 … prolaze i po prvi put nisam ni slovo napisala ovako dugo.

Poceli smo da se bavimo aktivnostima oko prosirenja zivotnog prostora, koje su nam oduzele uzasno mnogo vremena i zivaca, a od rezultata jos uvek ni traga ni glasa … i sad cekajuci i razmisljamo sta nam je ciniti.

Inace, kao i do sada, deca uspesno rastu. Jedno pretezno u sirinu (narocito u trbusnom predelu), a drugo jos uvek stremi visinama.
Kaca je savladala sve padeze, vremenske oblike, prisvojne zamenice (sa naglaskom na "moooje, bato, to je moooooje") ali jos uvek se drzi starog dobrog slova "o" na kraju imena kad nas doziva (pr. "mamooooo" "tatooooooooo" "dedoooooooo" "bakooooo" "Ivanoooo" ) i ne pokusavamo da uradimo nista da bismo je naucili drugacije  .
Pre koji dan nam je draga & mila teta Mzlaki dala nasnimljenu "Doru" i to je postao Hit Hitova!
Svako vece se gleda "doja" (kako je Maki zove) doziva se, igra se sa njom na odjavnoj spici, voli se do neba …

Nosa – Kaca je resila da uspostavi dobrosusedske odnose sa istom, povremeno sedne na nju, ako joj ponudimo, samo u retkim prilikama to zatrazi, a ista joj sluzi i za izvoljevanje, koje se svodi na sedanje na nosu i zapocinjanje "mamoo, daj mi molim te vodicu … mamo, hocu citam knjiug … mamooo, citaj mi knjigu … mamo, gladna sam .. mamo, pusti boba/doru/nodija … mamooo …. "
Marko se jos uvek drzi podalje od te naprave i ne daje znake da ce ikada promeniti stav.

Za Novu godinu smo, kako smo i planirali, bili na Kopaoniku sa trudnim kumovima, brdom hrane i pica i vremenom za pricu.
Sunce, sunce, sunce, sneg, sneg, sneg, nasmejana deca, nasmejani roditelji, pune ruke posla oko kopanja snega, pravljenja sneska, grudvanja. Marko je postao prvak u grudvanju, a Cica se uglavnom drzala po strani, da ne bi pujala svoje lepe rukavice. Samo bi pocela da otresa sneg, a kada bi on ostao upoeran u nastojanjima da tu ostane, pocela bi da skici kao najrazmazenije besno cedoviste i vice "aaaaaaaaaaaaa, mamooo peji 'kaviceeee… puuuujaveeeeee…"

Marko je poceo da crta i to jako lepo.
Sad, sa dve godine i dva meseca je poceo lepo da nam crta:
Tata puz i Mrko puz (Marko puz je ovo maleno ispod velikog puza .. a zna se da su pozevi jer imaju rogove)


Auto:


i auto koji je dobio i prozore


A nasi automobili nemaju rep (ako vam se tako ucinilo na slikama) to je kuka za prikolicu video ju je na Lego traktoru i sad svako vozilo mora da ima i kuku
Nije sto je moj, ali sto je mali talentovaaaan … pa to je cudo jedno
I da, raspoznaje par slova: a, e, k, o, m.
Na savskom keju je pre nekog vremena podignut spomenik Gandiju i svaki da se setaju tuda, pa on na ploci koja se nalazi na spomeniku vezba slova.
Svaki dan kada krenu u setnju, pozovu i nasu trudnu kumu, koju Maki sada zove "beba" (jasno, zbog bebe u stomaku) da se sa njima nadje kod vube (jedne divne, velike zalosne vrbe) pa da se zajedno setaju. I onda idu da vide cika Gandija, da ga pitaju kako je i sta ima novo.
Idu da vide patke, guske i brodove, da vide veliko drvo koje je poseceno, jer je bilo jako staro i veliko i moglo da im padne na glavu (tako im je objasnio cika iz masine koja je sekla drvo).
Pa su onda gledali veeeliku dizalicu koja je to drvo odnela kod drugog takvog drveca.
E posle toga dolazi lekcija o godovima (koju moram da odslusam svaki put kada idemo u setnju- naravno, u Kacinoj interpretaciji)

… mislim da je dovoljno za prvo javljanje posle toliko vremena …

Dodjosmo Do Kraja Druge Godinice, iliti - mesec br 24

Prezivesmo nekako.
I mi decu i deca nas
Lakse i lepse nego u prvoj.

Cica je jedna okrugla, brbljiva, znam-sta-zelim devojcica.
Pocela je odjednom da broji od 3-6, pa smo naknadno uveli i 1 i 2


Marko je jedan nezni, spretni, pun sarma, preslatki, necu-da-pricam decak

Porasli su, naucili svasta sto je trebalo, i mnogo toga sto nije trebalo i idu dalje, ne pitajuci nas sta mi mislimo o tome


Ove godine su vozili autice i biciklice, jahali konjice gde god smo stigli, voleli se mnogo, uzivali u setnji po Kopaonickim livadama,
brali cvece za mamu, divili se oblacima, munjama, dugi, suncu ... kamencicima koji prave "buc" kad upadnu u vodu.
Pecali su nas grancicama sedeci u sobi, kao pravi pecarosi na Savi...
Sljapkali po barama ... i da: svim srcem voleli Nodija .. patili sa njim kad se sudari sa majmunicom Martom,
radovali se poletanju rakete i obozavali lopticu Malenu koja je skocila previsoko i bojala se da skoci sa oblaka ...

Sve hocu u par reci da rezimiram celu godinu, ali se bojim da cu mnoge na prvi pogled male, a ipak tako vazne trenutke
preskociti i da ce mi kasnije (naravno) biti zao ...

.... Sinoc sam ih mirisala kad su zaspali i pokusvala da smislim kako da taj miris ovekovecim .. nestvaran je.

Moji dani prolaze u razmisljanjima da li cemo uspeti da od njih napravimo dobre, cestite i sposobne ljude, da li cemo u
pravom trenutku biti na pravom mestu, a oni kao da za to ne mare bas ni malo

Ove godine je docek nove godine dobio potpuno novi smisao .. u stvari, svake godine je drugacije.
Nadam se da ce nasa mala porodica otici na Kopaonik, napraviti Sneska Belica pred kucom, ostaviti poklone ispod Debele Gospodje
(jelke pored nase kuce koju gledam kako raste poslednjih 18 godina) i gledati zvezdano nebo nad planinom


... nastavice se

Mesec Br. 23, U epizodi: Marko i opstruktivni bronhitis :(

Od kako smo dosli sa mora, poceli su da cure nosevi, prvo Kaci, pa par dana kasnije i Marku.
Kaci je to sve (kao i obicno) brzo proslo, a Marko se evo vec valjda trecu nedelju pati sa svim i svacim.
U medjuvermenu su imali i proliv - ko zna gde zaradjen, a trenutno stanje je da Marko ima opstruktivni bronhitis koji smo prvo napali inhaliranjem ventolinom, pa kad on nije odradio sta je trebalo, dodali smo jos neko cudo za inahliranje, pa kad ni to nije dalo rezultate, pre dva dana je Dr Sveta rekao da mu dajemo 1 pronazon dnevno ... danas je treci dan od uvodjenja pronazon-a i stanje je gore nego a pocetku, po recima dr Svete.
Kaze da je moooooozda u pitanu neka bakterija, pa da mu dajemo sirup koji i MM pije (hemomycin) koji ce da utepa bakteriju, ako je uopsta ima, tj ako nije virus ...
Inace smo u medjuvremenu svi bili bolesni (tj i mm i ja) a mm jos uvek kaslje i tako ...
I prosle godine je bila identicna prica sa slinavim nosevima i bronhitisom po povratku u BGD ...

Do danas sam se relativno dobro drzala, jer ja ne dramim previse na slinave noseve i takve stvari ... ali kad mi je danas MM rekao da je dr Sveta rekao da je kod Marka stanje gore nego ikada do sad, skroz sam prsla Jadnicak mali skripi ko nepodmazana vrata, a cim se malo zadise bude jos gore ... naravno, o mirovanju i ne razmisljamo jer je to apsolutno neizvodljivo, sedenje u kuci je sada, kad su temperature znacajno nize nego ranije, potpuno neizbezno, a sve to Marko jako tesko podnosi, a onda i svi mi pozelimo da skoknemo do Terazija, svako sa po jednim uzetom i da se besimo ko lusteri ....
Maki cvili po ceo dan, cak je i Kaca naucila da kaze celu recenicu "Bata p'ace! Stalno p'ace! Bata uvek p'ace!" ... uzas ....

22 ... Letovanje ..., iliti sreca-sreca-radost

I dosao tako 24. avgust ja se pokupila sa posla i otisla na dugo ocekivani i zasluzeni odmor.
Objasnila deci da cemo od sada pa naredne 3 nedelje non stop biti zajedno, maziti se, paziti, uzivati,
igrati, smejati i sve tako nesto i to ZAJEDNO i tome smo se MM i ja jako radovali, a monsteri izgleda
i nisu shvatili svu tezinu tih reci

Sutradan smo otisli na Kopaonik gde nas je sacekalo i posle 10ak dana ispratilo prelepo vreme.
Tamo smo uzivali u penjanju uz stelenice , bili impresionirani velicinom nove zivotinje, u narodu
poznatije kao "krava" , bacali kamencice u jezerce ispred kuce i setnji kroz sumu.

Prvo vece je Cica pocela da zapomaze "kuci, kuci, kuciiii!!!!" i mene prestravi ostvarenjem moje
najgore nocne more - da deca nece voleti Kopaonik i nasu kucu
Naravno, problem je bio sto nije znala da ce i na Kopaoniku dobiti dudu za spavanje, nego je
sirotica mislila da mora da se vrati "svojoj kuci" da bi je dobila

Posle Kopa se na 1.5 dan vratimo za Beograd, da se prepakujemo, operemo, spremimo sve za more i
sednemo u veliku gvozdenu pticu koja ce nas odvesti u nasu prvu "Veliku ostrvsku avanturu" poznatiju
kao "Mi samo protiv njih na letovanju".
Let aviJonom je protekao tako sto je Cica zaspala 3 minuta pre poletanja, probudila se 15 minuta pre
sletanja i ostatak vremena provela citajuci JAT-ov bilten u kome je bila reklama za namestaj za deciju
sobu sa medom na slici (vazan detalj za kraj letovanja).
Makica je dobar deo leta prespavao, a ostatak gledao oblake sirom otvorenih ociju i bio tako sladak dok
je buljio u njih i pokusavao da nam rukicama objasni da sad letimo gore visoko gde su oblaci ..
... to smo mu naravno pre poletanja 1000001 ponovili

I stigli mi na ostrvo Rodos.
Divota!
Hotel koji smo izabrali - Divota!
Ogromno prostranstvo sa 4 kompleksa bazena, i oko njih grupisanim zgradicama sa sobama.
Nasa soba je bila sa pogledom na kompleks decijih bazena sa toboganima i ogromnom tvrdjavom sa peskom i igralistem za malu decu.

Deca su bila divna i predivna
Katarina je resila da progovori i u tim nastojanjima nije bilo neslavladive prepreke, tako da smo imali
celodnevnu zabavu brige o tome sta pricamo, jer je ona neumoljivo ponavljala SVE sto je cula!

Trcala je sama u vodu, pa ju je tata vadio, naravno potpuno izbezumljen i pitao "Sta se desilo?"
A ona trepce, trepce i izmedju dva pokusaja da dodje do vazduha kaze "Buuum!" i smeje se.
Pravili smo zamak od peska, setale "nas dve smizle" (tako sam ja govorila kad je uzmem za ruku,
stavimo obe naocare za sunce i pitam je "Hocemo sad nas dve smizle u setnju?"
a ona me pogleda i kaze "Hocem!" i ...
Marko raste u pravog malog slatkog decaka, koji jedino sto nece da radi je da prica ... tek 1 ili 2 reci ...
Vozio je avioncic na naduvavanje po vodi i lupkao nogicama, i rusio mamine kule od peska,
da bi tu stavio svoju nogu pa da je zatrpavamo, jurio sve koji prodju sa sladoledom u rukama
U restoranu su jeli kao veliki ... kad su hteli da jedu, a kad nisu hteli, tj kad je sve drugo bilo
zanimljivije, onda su hranom gadjali sve sto se krece, i mahali konobarima da ih dozovu da im
uruce prazne tanjire.
Jednom smo Cici rekli da ne redi da drzi tanjir podignut, jer teta koja ce ga odneti nije tu,
ali ce doci ako je budemo zvali .. "Teto! Teetooooo!!!! TTTTEEEEEEEEEEEEEETTTTTTTTTOOOOOOOOO!!!!"
i tako sve dok nismo jadnu zenu savatali da dodje i odnese f***ing tanjir
Mi se polomismo da urazumimo decu da ne utrljavaju hranu u kosu, da ne prosipaju sok, da ne-ovo,
da ne-ono ... i onda vidimo da smi mi jedini zabrnuti za lepo kucno vaspitanje nasih ceda, za razliku od drugih srecnih i opustenih evropejaca koji mirno jedu svoje ruckove, a deca filiju stolnjake ...
dobro, ovo je bilo malo off, ali da ne zaboravim

Sada sam toliko preplavljena lepim emOOOOcijama da uopste ne znam sta bih izdvojila kao "special"
jer je sve bilo specijalno!
Nas cetvoro smo bili srecni kao nikada!
I nikada ranije nije bilo toliko lepih trenutaka na bilo kom putovanju na koje smo isli ... a isli smo ....

I (za sada) da zavrsim, vracanjem na medu sa pocetka price: sednemo mi u avio da se vratimo kuci.
Cica tek sto je spustila guzu na sediste pocne da pruza ruku prema spedistu ispred nas i ponavlja
"meda, meda, meda, meda!" kao pomahnitala ...
Je pokusavam da skontam gde je sad videla medu, kad ja ne vidim niti jednog???
Nadje ona drugu zabavu, pruzim ja ruku da uzmem JATov bilten, da iscitam do kraja pricu o divnoj
i predivnoj Malti, i istog casa se Cica ispruzi prema casopisu, otvori prvu stranu i upre prstom pravo u medu na slici i pocne "meda, meda, meda!"
Nije sto je moja, ali sto je paaaameeetnaaaaa