20, 21... brojimo brzom brzinom

Evo nas
Uglavnom veseli i nasmejani.
Tome naravno doprinosi i to sto su mojoj sestri snimci sa skenera pokazali da su se sve metastaze povukle ... primala je tri hemioterapije (sada je na cetvrtoj i ima jos dve) pila neke preparate za sve i svasta od raznih bilja i sastojaka i tako ... ja se i dalje bojim da se glasno radujem, ali se osmeh ipak vratio na moje lice

Decovi su to jako dobro primetili i sad zurujemo ...
Moram ovde zapisati par dogodovstina koje su u kategoriji "da se ne zaboravi"
Mi mnogo volimo kisu. Ali ne kisu-kise radi, nego kisu-zbog barica koje ostaju posle nje ... u to ime smo kupili gumene cizme i krenuli u akciju!

Poslusni su kada su u patikicama i tada ne idemo u bare, nego samo kada smo u cizmama i tada (uglavnom) postujemo podelu bara na "male"-za decu i "velike"-za odrasle ...kazem uglavnom ...
Pre neki dan jedva iscekasmo da kisa prestane da pada, navukosmo cizme i pravac-kej!
Uzivanje 100km/h!!!
Kad ono ... u Markovom vidokrugu se pojavi najbolja bara koju je svet ikada video! Blatnjava, duboka ... prosto savrsena ... a i mm i ja na bezbednoj udaljenosti

Uskoci Marko u nju i sljuuuus! Do pola ciuzama je upao, MM pritrci da ga vadi da se ne zaglibi dublje i pocne da vice na njega "rekao sam da je to bara za mamu i tatu, a ne za decu, tamo je tvoja i sekina!!! bla-bla-bla ... " a Maki se rastuuuziiiiooooo i place i place i krene ka Kaci i meni koje smo stajale 10ak metara dalje ... i pravo sestri u narucje!
Zagrli je i place, ona ga zagrli i krene da ga mazi po glavici ... koja je kolicina ljubavi bila na tom jednom malom parcetu zemaljske kugle u tom casu-to vam ne umem opisati

kako su bili slatki ... a onda mi je prva sledeca misao bila "sta ce se tek desiti kada se jedno od njih seti da pravi s*anje ... da li ce ga drugi pozdrazi i priteci mu u pomoc?"
.....

Prica druga:
Juce se valjamo, golicamo, smejemo i u nekom casu ja pocnem da skakucem (kao igram kolo) i Marko dodje i uhvati me za ruku i pocne da skakuce sa mnom ... i kazem mu ja "bravo Maki, kako ti lepo igras kolo!!
Dodje moja mama i ja kazem "Maki, pokazi baki kako igras !" On je uzme za ruku i krene da skakuce levo-levo .. desno-desno ... i da se upisava od smeha

Prica treca:
Idemo u septembru na more.
Pitam ja Cicu da li idemo na more?
Ona kaze "daaaaa!"
"A sta cemo tamo da radimo?
Ona mase rukama iznad glave i ponavlja "pi-a-mo, pi-a-mo!" (plivamo, plivamo! - prim.prev.)
A kako cemo da putujemo?"
ocekujem da ce biti bez odgovora pa da joj objasnim da idemo avionom (znaju sta je to i vole da ih gledaju) ... a ona ustala, stavial ruke kao da u njima nosi neke torbe i krenula da hoda na prsticima!

ja je gledam prilicno zbunjena jer NEMAM pojma sta hoce da mi kaze ....
Pricam ja to mojoj sestri i mami (kod njih su bili u subotu) i sestra mi kaze da je ona ceo dan gledala napolju ljude kako hodaju i imitirala ih.
prolazila je neka zena na visokim stiklama (izgledala je kao da hoda na prstima) sa punim rukama nekih cegera i torbi .. i posto je Cica bila zbunjena pojavom, sestra joj kaze da se teta spakovala i da ce da putuje, cim ima toliko stvari ...
I Cica zakljucila da se tako putuje na more


I za kraj .. .Cica prica sve i svasta!
nesto sto razumemo, nesto i ne razumemo, a za nesto nemamo cak ni blagu predstavu sta je htela da nam kaze ... ali nije ni vazno
Oslovljava sebe sa "Ja!" a nekada i "Kaca" .. zavisi od situvacije ...
Najboje je sto je samo jedan komsija zove "Kaca". I ona ga obozava i ide u setnju sa njim ... i kada smo je nekom prilikom pitali "kako se zoves?" Ona je rekla "Kaa-ca!"

Marko pocinje da propricava, tj. da brblja, frfrlja i svakakve zvuke da ispusta sve vise i vise

... mozda postavim i koju sliku uskoro

18, 19 ..., kako vreme leti ...

Pa da pocnem kao i svak normalna majka:
U panici sam! Marko nista ne prica!
Samo mama, brrrrm i pak-pak (tako kaze patka) i NISTA VISE!
Kad trazimo da kaze "tata" on vice "mama".

A razume sve, ali apsolutno sve sto pricamo, cak i vise nego sto zelimo
Zna da pokaze sve delove tela, ukljucujuci i koleno (za koje mora UVEK znacajno da podigne nogavicu da bi ga pokazao) i sve sve, ali od price NISTA!
Kad je nesrecan vristi kao magarac, a kad je mnogo nesrecan/nezadovoljan, onda kao dva magarca i tako gradacija ide u nedogled ...

Cica debelica brblja i trenutno joj se se reci zavrsavaju sa "-šić" ... nemam pojma gde je to cula, ali nesto brblja, brblja (naravno da nemamo pojma koje su reci je u pitanju) i onda samo cujes to "šić, šić, šić ..."

Isli smo deca i ja na Adu na Olimpijski dan trcanja, da se majka pokAze kako ima lepu, pametnu i dobru decu
Vrucina, guzva, galama, svi ih pipkaju i stipkaju i oni u dreku! Ali najstrasniju!!!!
Nisu hteli ni kod kume, ni kod koga, nego samo kod mame, a to je rezultiralo upalom misica (mojih) od nosenja dovje dece od po 12 i 14.5kg po Adi.
A na Adi smo bili atrakcija samo tako. Nije bilo fotoaparata koji nas nije ovekovecio, pa smo se pojavili i u Sportskom zurnalu (ne, ovo se ja ne hvalim ... ne, ne)

Na terasi smo isntarlirali bazen, kupili deci patikice za kupanje i DIVOTA!
Uzivaju i oni i nasa draga bebi siKterka koja jos uvek uspesno cuva malce i uopste ne vidi da je to nesto strasno komplikovano ...

Isli smo sa decama na Kopaonik i oni su se proveli fenomenalno!
Setali smo po ceo dan, isli u sumu, videli neka razna cudna stvrenja i biljke, setali po kisi u kabanicama, skupljali kamencice i ubacivao ih u potocic.

Skitali svuda po malo i mnogo lepo se provodili.
Oni rastu i sve su mi lepsi i lepsi (a i deblji )
Cica je prava devojcica.
Kada se oblacimo da idemo negde, ona OBAVEZNO dodje do njihovog ormana u pokazuje sta hoce da obuce.
Pre neki dan smo mi joj obukli sta je htela, a onda odlucili da to ipak nije dobro resenje i krenuli da je presvlacimo ...te dreke .. .Boze me sacuvaj!!!
Uhvatila ona svoju majicicu koju je imala i ne popusta, cvili, pa vristi, pa kuka ... ma za ne poverovati.
Na kraju smo joj neko vreme prikazivali sta cemo joj obuci, pa joj se kao malo svidelo, pa smo joj rekli da ce to sto ona hoce, obuci sutra .. pa pregovori, pa Ujedinjene nacije, pa EU, pa Putin ... pretili smo joj i bombardovanjem ... na kraju je popustila ... jedva!

E da, uvek sam se pitala koliko roditelji uticu na izbor igracaka svoje dece.
Moji malci imaju sve na raspolaganju: i avione i kamione i lutke i opremu za bebu (lutku) i tasnice i kocke, kocke, kockice i automobil i tricikl, ma sve ISTO!
Katarina se zabavlja nosanjem bebe (ne reaguje kad je pitamo za lutku-priznaje samo bebu), presvlacenjem, setanjem, nosanjem kad se bebi spava, hranjenjem. Pre par dana smo bili na terasi kada je poceo pljusak. Sklonili se mi ispod krovica, a ona gleda ka kolicima sa "bebom" i istrci na kisu, podigne cela kolica i dotrci sa njima pod nastresnicu ... da bebica ne pokisne

A Marko - uzme autic i voza, voza, voza, voza, pa lopatu i kopa, kopa, kopa, kopa .... (bice intelektualac 100%)
I eto tako prolaze nasi dani ...
Nesto mi se sve cini da se nista konkretno ne desava o cemu bih pisala, a u stvari sve nekako protrci pored mene da i ne primetim ... rastu mnogo brzo ... previse

17. Mesec, ... na danasnji dan, pre dve godine ...

.. sam napisala ovo:

(Tweety @ Apr 20 2005, 10:34 PM)

Evo nas, pod "nas" mislim na ovo:

Nagradno pitanje:
koliko beba vidite na ovoj slicici?
Ko pogodi, dolazimo mu u goste da mu licno cestitamo

Vec danima se ne sastavljam da napisem nesto u dnevnik, a zelela bih.
Neke ruzne teme me presretnu na pola puta ka pisanju i uvek odustanem jer ne zelim nista tmurno da ostavim mojim malim monsterima u ovom njihovom dnevniku.
Eto, za sada toliko, tek da se prisetimo, a pisem kasnije sta se lepo desavalo u ovom mesecu

16. Mesec, ... iliti mesec srece :)

za sada
Sve je nekako lepo krenulo.
Moja sestra (koja se na mala vrata uvukla u ovaj dnevnik) je krenula sa terapijom, (za sada) je super podnosi i to je ono sto mi dodaje 100 poena dobrog raspolozenja u samom startu

Klinci su ... 12.5 i 11.5 kg ciste srece
Jedino sto me polako zabrinjava je sto se jako dobro sporazumevamo bez reci, tj nekim cudnim zvucima, tako da oni nista zivo nece da pricaju.
Samo "mama, mama, mama ..." i ponekad baba, tata, deda, pak-pak (tako kaze patka) i to je to.
Kaja prica nekim njenim cudnim i nama potpuno nerazumljivim jezikom, Maki uvek zna sta je pisac hteo da kaze, ali mi - nista, corak.
Isli smo per 10ak dana u mesto koje se zove Babe pod planinom Kosmaj u neki super-hiper-fenomenalan hotel. Nas dvoje i nasa dva mala monstera. I bilo je divno. Po ceo dan su jurcali i skakali i zagledali ljudima u solje, tanjire, sakrivali se i smejali, gledali u ogledalo, igrali u igraonici ...
Vetar nas je sprecio da uzivamo u svim carima prirode, ali bice dana, ici cemo ponovo.

Inace, mali monsteri se vole. I to je nesto, sto verovatno ne bih znala kako je lepo da nisu blizanci.
Jutros je Marko resio da bude u spavacoj sobi i da se dere sam sa sobom.
Kazemo mi Katarini "Idi i zovi batu da dodje. Uhvati ga za ruku i dovedi ga da se igra sa nama."
Ode Kaja u sobu, Marko prestade da place i pojavljuju se oboje sa osmehom na licu
I onda se Marko okrene na Katarini i zagrli je skroz na skroz
ma to se ne da opisati ovozemaljskim recnikom .... cista sreca

Svaki dan nesto novo nauce, zavole i smisle, a ja se cudim kako vreme brzo prolazi.
I dalje jedu sve sto im se ponudi (nesto manje, a nesto vise) spavaju samo jednom dnevno i to ne duze od 45 minuta, ali se zato onesvescuju oko 20h.
Ustajanje je postalo khm-khm-khm mali problem.
S obirom da legnu oko 20h, sviraju za ustajanje izmedju 6:30 i 7h
naravno, MM i ja smo se prilagodili novonastaloj situaciji, pa i mi nase oci pokusavamo da otvorimo u to doba.

... sad se setih, Katarina je poslata ovisnik o kupanju.
Ako probamo samo da je istusiramo, nailazimo na strasan otpor jer tako ne moze da prska po vodi.
Onda je stavimo da sedne u veliki lavor za kupanje, napunimo ga vodom i navucemo zavesu za tusiranje (srecom je providna, pa mozemo da je gledamo) i pocinje zurka ... pljus, sljis, spaljap, pljus, pljus ... i tako u beskraj ... ma divota

... sve se nesto bojim da nas ne ureknem ovako lepim zapisom, ali valjda necu ... ne mogu stalno da mislim samo o ruznim stvarima

15. mesec

Ja sam poprilicno zapostavila pisanje dnevnika iz ne bas lepih razloga.
Sve kao necu da pisem o tome ovde, jer je ovo mesto za lepe stvari, ali se moj zivot okrenuo naglavacke i jos malo u tom okretanju ispreturao, izmuckao i na kraju ne znam gde sam ...
Moja rodjena sestra ima rak ...
Sestra od strica (32 godine) nas obavestava da je nesto napipala u dojci ...
ima rak ... ide na operaciju i krenula je sa hemioterapijom...
I to je to ... o tome se nema vise sta mnogo pricati ... sve to kao nema veze sa decom, ali ima ... i sa njima, i samnom i sa svakim svitanjem i sumrakom ...
No, idemo dalje .. uvek veselo i sa osmehom

Ostala sam duzna podatke sa ulaska u drugu godinu zivota:
Katarina je usla sa 4 gornja i 3 donja zuba, 77cm visine i 12kg tezine
Marko je imao celih 8 zuba u glavi: 4 gore i 4 dole, 74cm visine i 10.5kg

A sad malo o malim/slatkim monstarima koji su okupirali nasu kuci i ne daju neke naznake da ce odatle uskoro otici i ostaviti nas na miru
Istina, kako vreme prolazi, ja se na njih sve vise navikavam, i sve cesce se zabrinem kada shvatim da mi nedostaju svakog bogovetnog sekunda kada nisam sa njima.
Pocela sam da radim sredinom januara i NARAVNO da mi prija da izadjem iz kuce, promenim starosnu grupu sa kojom komuniciram i razbistrim glavu.
I cini mi se da sam postala mnogo bolja majka od kad nisam ceo dan u kuci. I postala sam bolja i njima i sebi i svima oko sebe.

Mali monsteri su u medjuvremenu sa hodanja presli na trcanje i nemaju nameru da uspore.
Znaju sta je stomak, glava, oko, nos, noge, nove cipele, sat ... znaju ko je "mamino srce" (Marko) a ko "mamina dusa" (Katarina), ko se ukakio i sta se oblaci kada idemo napolje ...
Vole svoje knjige koje im citamo, vole da se dobacujemo loptom, vole da mi se okace na nogavice kada dodjem kuci sa posla i tu vise dok se ja presvlacim ... (nekada ih skinem zajedno sa pantalonama ) ...

... uvek vise vole ono sto onaj drugi ima u ruci, ono sto je u tudjem tanjiru, da se maze sa onim ko se upravo mazi sa drugim monsterom, gledaju Noddy-ja (konacno smo mu dorasli) i sluzi nam za uspavljivanje, vole da idu napolje, da jedu ono sto pobacaju sa stolice na pod dok ih hranim.

Voel da se maze. Sa nama, ili jedno drugo .. obicno nekom tvrdom igrackom po glavi ... uz veeeeliiiiki osmeh preko celog lica

Vole svoju tetku najvise na svetu.
Vole bake i dedu.
Vole mamu i tatu kada od njih prave pitu pred spavanje.
Na meniju imamo dve vrste pite: Pita sa Kajetinom i Pita sa Marketinom.
Spremaju se na gotovo identican nacin, osim sto ovoj sa Kajetinom treba manje podmazivanja, jer je tokom vremena akumulirala vec dosta masnoce.
Mama najvise voli kada Markic svojim minijaturnim rukicama pokaze gde zeka pije vodu.
To radi sa takvom ozbiljnoscu, kao da u najmanju ruku pokazuje gde ce sutra izaci sunce!
I voli kada Katarina pokaze gde je njena "debela tiba" i pokusava da vidi svoj pupak, a ne moze jer je debeljucava

Jako smo ponosni sto smo kupili prve prave patofnice, i sad smo pravi hodaci. (do skoro nismo imali patofnice jer smo bili previse mali za njih, pa smo po kuci setali u cipelicama)
Ne pricaju bas mnogo (naravno da sam vec pocela da se zabrinjavam) ... kazu: mama, tata, baba, "pak-pak" (tako kaze patka), a sve ostalo je neko nerazumljivo mrmljanje. Mozda je njima razumljivo, ko ce ga znati
... i eto .. to bi bilo to ...

I prođe godina...

Pre tacno godinu dana sam pisala ovako

(Tweety @ Nov 27 2005, 08:26 PM)

A mislile ste da se necu jos jednom javiti hehehe
Evo me da se odjavim, da stavim slicicu (nadam se poslednju) trudnickog stomaka i da se bacim u krevet, jer sam navila sat na 5:45.
Hvala vam svima na podrsci (mnogo znaci :love72: ) i pisemo se kad se vratim
Info cete dobiti na vreme, a nadam se i slicice, nista ne brinite, vec je sve organizovano (nadam se da niste sumnjale da je tako)
Ljubim vas jos jednom sve redom i drzite mi fige!!!!!

A danas smo male djaFole vodili na drugi rodjendan male Lane (Ivanna25) i oni su bili smesni i skoro najmladji i hodali su i pistali i ... nisu vise bebe ...
A kao juce da sam pisala ovaj post ... sad sam nekako cudnog raspolozenja, ni tuzna ni srecna ni nista ... samo tako sedim i ne mogu da verujem sta se sve izdesavalo .... i prodje prva godina
... eto .. odo' da se