Mesec broj 3 :)

Prvo najvaznije:
Katarina je na poslednjem merenju imala 5250 gr, a Marko se skoro duplirao: 4650gr !!! (da podsetim da je rodjen sa 2400gr)

Ko bi rekao da smo vec dovde stigli
MM i ja se hrabro drzimo, mada ni Katarina i Marko ne popustaju bas tek tako. Iz petnih zila se trude da nas satru i da pre prvog rodjendana zive bez mame i tate, ali mi se jos uvek ne damo!
Pardon, moram da se ispravim: Marko se trudi da iscedi svaku kap snage iz nas, i veoma je istrajan u tome
Salim se, naravno, ali on jadnicak stalno muci muku sa necim: prvo grcevi, onda ojedena guza, pa mu je danas zapusen nos )
... tako je mali i tako mi je zao da ga gledam kako se pati

... ali svaki dan se sve vise smeju , a Katarina nam je od pre neki dan pored slike sirokog osmeha na njenom licu, podarila ton, pa se kad nam se nasmeje, cela kuca ori od njenog cicanja
... pri tome MM i ja najozbiljnije razmisljamo da stavimo i sebi Pamperse, da u tim trenucima sprecimo istankanje tekucina iz nasih tela po podu

I dalje Katarina spava skoro celu noc, a Marko se uselio kod mene u krevet (a klela sam se svim na svetu da se to nikada nece dogoditi ) da bi mogli da spavamo skoro bez prekida celu noc. On lepo sisa uredno na dva 2 1/2 sata, a mi spavamo
Nocas ga je opet mucio stomak, pa se skupio kod mene ... a ja sam ga ususkala ispod mog gornjeg dela pidzame i on se smirio i spavao, spavao .. a ja sam se topila i topila ... i nista mi nije falilo sto nisam spavala

A sad malo da se hvalim: nas mali andjeo po imenu Marko, ume tako histericno da place i da se zacenjuje da je to postao horor
... i tako danas on pocne sa svojom paradom, a ja skupim sve zivce koji su mi preostali, uzmem ga i pocnem tiho da mu pevam na uvo ... i pevala sam i pevala i pevala .. i on se smirio!!! A to do sada nikome nije poslo za rukom, a da mu ne uturi hranu u usta
Nismo jos uvek sigurni da li je prstao da place samo da bih ja prestala da pevam ili ga je zaista smirio mamin glas ja cu verovati da je ovo drugo, a vi nemojte da mi protivrecite ...

Sutra idemo da upoznamo Dr u Domu zdravlja koja ce ubuduce brinuti o njihovom zdravlju .. pa cu, nadam se, sesti da podnesem izvestaj sa pregleda.

... doslo je vreme da hranimo zverove ....

Trošimo i drugi mesec :)

Poceo je neslavno, sa jos jednom temperaturom preko 39C i starim dobrim patnjama zvanim izmuzavanje u polusvesnom stanju, babica koja mi skace po ne bi li ih popravila, MM koji se polomio da sve savrseno funkcionise i moram da pomenem moju sestru koja je opet dosla da nociva kod nas dok mi se stanje ne unormali

Ali sada smo svi opet oni stari
Nista nam ne fali, osim par stotina sati sna, i malo vremena da dodjemo sebi.
Na bebecim licima se pojavljuju i prvi smisleni osmesi, tako da je sad sve mnogo mnogo lakse
Vec smo nekoliko puta isli napolje i bilo je femnomenalno. Klinci se uspavaju cim promolimo nos iz kuce i cim se vratimo pocinje dreka za hranom

Uglavnom jedu na tri sata, osim sto nas nasa princeza Katarina cascava preskakanjem jednog oborka nocu, ali bi to mnogo vise znacilo kada bi i gos'n Marko delio njenu samilost prema nama )
On, naime, nema nameru (bar do punoletstva) da izbaci makar jedan obrok ... cak mi se ponekad cini da ce uvesti jos neki (za svaki slucaj) da ne umre od gladi u medjuvremenu
I dalje ih hranimo i mojim i vestackim mlekom tj. ja se izmuzavam da im ostavimo mleko za noc (jer se brze sprema), a danju ih malo hranimo vestackim, a malo mojim mlekom ...
Inace, mleko je uhvatilo ritam na tri sata, tako da nocu ustajem (bez obzira na decu) da se izmuzavam, jer inace pocne da curi na sve strane.

Draga Senka,
jos uvek nam nicega ne manjka ... ali uskoro ce poceti: Katarina je prerasla svoju prvu zekicu i bili smo tako ponosni kada smo to shvatili
To je inace, zekica koje sam im ja kupila i mnogo mi se svidja pa joj stalno oblacim.
Pre neki dan me MM pita :"ljubavi, hocemo li da pustimo Katarinu da raste ili cemo i dalje da je drzimo sapetu u ovoj zeki?"
... odlucismo da je pustimo da raste


drage moje ... da mi je neko rekao koliko se voli 3.5 kg mesa ( u pelenama sa govancima) ... ne bih mogla ni da zamislim o cemu je rec

Prvi mesec na izmaku

... i ko ziv - ko mrtav

Uglavnom ga svi nekako prezivesmo (manje ili vise uspesno)

Marka su poceli da muce grcevi i to mi jako tesko pada ... on tako tuzno place da mi se srce pocepa svaki put kad pocne
Za Katarinu mi se cini da jos uvek nema nikakve simptome tih strasnih grceva, ali da ne ureknem .. videcemo.
Bila nam je Dr u kucnoj poseti i konstatovala da ih dobro hranimo (tj. punimo da za Bozic budu fini prasici - kako mi to zovemo ) i da je sve manje-vise ok.

Nas dvoje se jos uvek dobro drzimo i nadamo da ce nasi andjeli u skorijoj buducnosti poceti da jedu u priblizno isto vreme.

E da, Katarina spava skoro celu noc ( od 22h do 6h kada jede i nastavi do 10h) i to nam je od neizmernog znacaja imajuci u vidu da po Marku mozemo da navijemo sat i mi, a Boga mi i komsije ) a kad se najede, onda pocne da brekce kao parni valjak, jer je prase koje ne zna kad je dosta, pa ga boli stomak i onda ne moze da zaspi jos bar sat vremena ... sto nam ostavlja otprilike sat vremena za spavanje izmedju dva hranjenja )

Juce smo ih prvi put izenli malo napolje i planiramo da to ponovimo i danas, a poceli smo i da ih stavljamo da budu u kolicima da bi se na njih navikli da ... kao sto i pretpostavljate, cim grane sunce, mozemo da krenemo na put

... samo jos da dodje to prolece

Sto se tice tezine, on se upinje iz petnih zila da stigne (i prestigne sestru) ... na poslednjem merenju je on imao 3200 gr (a krenuo je sa 2550gr ) a ona 3450 gr (pocela sa 3200gr, ali je iz bolnice izalsa sa 3050) .. izgleda da ce je stici u najskorije vreme

Evo sad cekamo sledece Markovo budjenje.
Taman ga je tata okupao, lepo se naruckio, zaspao i odjednom ... vriska!!!
Tako mi je strasno da ga slusam kako tuzno place
... primenili smo sve znane i neznane metode i nekako ga smirili, a sad mi se ne isplati ni da lezem jer ce sledece budjenje za manje od sata

Taman cu malo da sednem pored MM da ga mazim i ljubim

15 dana posle dana "D"

... sta reci, a ne zaplakati
Ima onaj vic o misu koji se ozenio zirafom i posle nedenog meseca ga pitaju drugari u sumi "Misu, sto izgledas tako iznemoglo? Kao da ti medeni mesec i nije bas prijao??"
Mali mis na to odgovara "ma pusti bre, po ceo da je: trci gore-ljubi, trci dole - *ebi "
e, tako je kod nas, po ceo dan zabava i to ugalavnom skoncentrisana na dojenje, izmuzavanje ... dojim, muzem, masiram, dojim, muzem, gnajvim, gnjecim ...
Za sada prolazimo samo sa mojim mlekom i babica koja nam dolazi kuci kaze da imam dovoljno mleka da tako i ostane, ali vidcemo.
Cinjenica je da ako im nocu dam izmuzeno mleko, moram da ustanem da se ponovo izmuzem, inace se sve pretvore i kamenje )
Marko je jedan strasan drekavac cim mu nesto nije po volji, a narocito ako zeli da nam kaze da je gladan. I to je nesto sto u sekundi mora da bude zadovoljeno, inace nastaje smak sveta, a Katarina je mali andjeo place samo ako se mnogo ukakila ili ako je bas, bas mnogo gladna.
Tata radi sve sto moze, cak i vise od toga (a ja volim da kazem da bi ih on i dojio samo da moze )
Nocu spavamo relativno fino. Imamo dva budjenja: jedno oko 1h i to traje do 3h, a drugo oko 5-6h ujutro, i sasvim je podnosljivo.
Jedna noc je bila panika, kada su se probudili u isto vreme, a nismo imali izmuzno mleko ... to je bio horor i bilo je suza i suza .. ali to je bilo samo jednom, i posle toga ne idemo na spavanje bez punih flasica

Zao mi je sto dani tako brzo prolaze, bojim se da necu imati dovoljno vremena da se nauzivam u bebama, a oni ce vec biti ljudi ...
i tako ... prodje 15 dana od kako sam postala mama i doslo je vreme da smisljam kuda cemo da putujemo kad otopli