Isli Smo Na Jednu Svadbu :), ili - da vam pricam o mojoj Kaji

Moja Kaja se u nedelju udala.Znamo se od kad smo bile onolike kolika su sad moja deca.Naše mame i tate su tada bilo ovoliki koliki smo mi sada.A naše bake i dede su bile onolike kolike su sada naše mame i tate.

Došla su nasa deca.
Baka, deka i još ponekoga već neko vreme nema, a mi ostali smo se u medjuvremenu pomerili na generacijskoj lestvici i zauzeli mesto onih isred nas.I sve sam to videla dok sam gledala naše mame i tat(e) kako plešu uz muziku nekog prošlog (a meni tako dragog) vremena.

Svadba beše ko svadba ... rekli bi neki, ali meni i previše posebna. U stvari, svadba nije bila kao svaka druga jer je to bila svadba iz snova. Sve je bilo iz snova: i mesto i muzika i klopa i piće i vreme, a najviše od svega divna beše moja Kaja. Izgledala je kao princeza iz neke od bajki naseg detinjstva.

Prošle smo zajedno sve prvo sto život donosi.I ljubav i strah i suze i nadanja i maštanja i svadje i mirenja ...
Jedno vreme sam verovala da me je necim omadjijala jer sam joj uvek sve praštala.I tako, ja sam plakala kao kiša na svakih par minuta, Kaja je plakala malo redje, a ostali su plakali u medjuvremenu :)

A moji Oni ...

Marka sam uzela u ruke da plešemo ... i nije hteo da prestanemo Čim napravimo malu pauzu, on bi pritrčao do mene, uhvatio me za ruku i "mamo, mamo, ajde da p'ešemo!"I onda smo plesali .. uz Luis Armstronga i "Wonderful world" i Čobija i njegovu "Lolu" ... i kroz glavu su mi prolazile sve one misli koje teraju suze na oči: i Maki i Cica ce da porastu, udaće/oženiće se i otići će .. suuuuzeeeee ... ali, i treba da se to desi, to ce značiti da su srećni ... suze radosniceeee .... možda će otići na drugi kraj sveta i vidjaću ih (u najboljem slučaju) jednom godišnje ...suuuuuzeeeee .... a šta ako ne budu srećni/nešto im se ne-daj-Bože desi .... ridanjeeeeeee .... ma bićemo mi tu da ih čuvamo od svega .... suze radosnice ...... a sta ako se nama nešto desi, pa ne budem tu kad se oni budu udavali/zenili ... ridanje ... i tako u bes-kraj-on :)
Kaća je bila moja malena princeza U haljinici koju je sama izabrala da obuče, u cipelicama na cvetiće, sa obaveznim šeširicem, bakinim perlama oko vrata koje je sama birala, mudra i nasmejana do neba i nazad, gledala mladu i želela i ona da bude p'iceza kad poraste, plesala u tatinom naručju i bila svoja, srećna i potpuno bezbrižna ... i taaakooo ...

…Čini mi se da sam tog dana, na Kalemegdanskoj terasi (konačno) shvatila da je moje detinjstvo završeno, da su na redu neka druga detinjstva, i da mogu u njima da uživam, ali ovaj put iz prikrajka, kao posmatrač, što morate priznati, ipak nije mala stvar …

30. Mesec, samo par redaka da ne zaboravim ... i mašnica ...

Isli smo veceras da kupimo prolecnu obucu.
Usli u "Turbo limac" i ja se uputim ka delu sa bebecim stvarima, u kom je uvek bilo nesto apsolutno neophodno za odgajanje mojih monstera.
I gledam i gledam i trazim nesto sto nam sigurno treba ... ali sistem eliminacije koji za kriterijum ima broj meseci koje smo pregurali od rodjenja monstersa do danas je beskompromisan ... nismo vise bebe ... shvatih ... sve smo prerasli ... za ruku sam drzala Kacu koja vise nije beba.
Imala je na sebi teksas suknjicu i duksic u tonu sa hulahopkama, svoje omiljene cipelice, teksas jaknicu da se slaze sa suknjom i na ledjima "Fifi" ranac od kog se ne odvaja ...
Rekla mi je "mamo, da kupimo beba Djudji (kumce koje je rodjeno pre 4 dana) zvecku da zvecka" ...

I tako ... dosle su u nas kraj neke nove bebe, a mi smo odjadnom postali veliki.

I da, Kaca sada nosi gacice sa masnicom, jer je velika pa vise ne nosi pelene, nego samo i iskljucivo gacice sa masnicom i pravu potkosulju, takodje sa masnicom - koja je, naravno, u tonu sa gacicama sa masnicom ... masnicom ...
Bez masnice vise Sunce niti izlazi niti zalazi ... ako nemamo masnicu nemamo nista ... svako jutro se bira boja gacica sa masnicom i proverava da li je u tonu sa potkosuljom sa masnicom ...

... masnicom ...

O Makiju ... maminom andjelcicu
sta reci ... andjeo!
Ima svoju Dadu (Kacu), koju voli vise od svih nas ostalih.
I Dada voli njega vise od svih nas ...
U stvari, pocinjem da uvidjam da im uskoro necemo biti potrebni, bar iz njihove perspektive.
Maki je u "NE" fazi.
Osim kada kazem "Maki, jel moze mama malo da te ljuuubi?" a on kaze "DA!" i ja ga onda ljuuubiiim
Bili smo u setnji i nabasali na neku malu kucu koja je pristala da je deca maze i pocela da lize i gricka Makijeve prstice, a Maki sav zbunjen "Mamo, mamo, jede me! Jede me!"
Maki voli da zaliva cvece.
Veceras smo u sredjivali bastu, on je brojao koliko puzeva imamo ... koliko god da ih je, on uvek ima t'i (tri) puza.
I onda je srecan i ide po dvoristu i vice "mamo, t'ii puza!! T'iii puza!"
I onda dodje i kaze "mamo, da zalivamo cvece" noseci svoju malu zutu kanticu za zalivanje...
Ja uzmem crevo, zalivam, a on trcka uokolo pa malo zaliva cvece, malo sebe, malo mene, pa mu ja naspem jos malo vode, pa on opet: cvece, sebe, mene ...

sad mi bas nista ne pada na pamet sto bi se dalo recima opisati ... pre je sve nekako , pa cu drugi put ...



Isli smo proslog vikedna kod naseg druga Mike na rodjendan.
Kaca je jos oko 16.30, kada smo poceli da se spremamo za rodjendan, pocela da peva "Divan dan" i onda smo joj objasnili da nije njoj i bati divan dan, nego nasem drugu Miki.

Zapeva Kaca "nasOJ Miki rodjendan .. "
Kazemo mi Kaci da je Mika - on i da je "nasEM Miki rodjendan .... "
Seli u kola, Kaca peva, peva, peve i kaze "nasOJ Miki rodjendan ..."
Ja joj kazem "Mika je bata, a ne devojcica"
Kaca kaze "Bata je rekao da Mika nije bata"
Ja opet "Mika je bata"
Kaca "Bata je rekao da Mika nije bata"
MM se oglasi i kaze "Pa Kaca, mama je rekla da je Mika bata"
Kaca "Ali bata je rekao da Mika nije bata"
MM "Pa Kaca, MAMA je rekla da je Mika bata, kome ti vise verujes??? Bati ili mami????"
.... nije nam odgovorila, a ja sam nestala u sedistu ...

a slicice.. eeevooo, sad cu ...

Vaspitavanje ..., oni nas ili mi njih? 29. mesec

Pre neko vece nas Marko po svom starom dobrom obicaju pocasti vecernjim padanjem u nesvest od vristanja zbog svoje pregoleme nesrece/jada/muka/ocaja ... koji mu ne dozvoljava da se razvija kao sva ostala deca jer ga niko ne razume .. itd .. jasno vam je koji je scenario u pitanju

I tako, u ocaju Maki provede nekih sat vremena, MM i ja poodavno zaboravili gde smo ostavili zivce, a Kaca se skituljka po kuci i nesto mudruje.
Pocnemo mi ritual spremanja za spavanje, smestimo Kacu u njen krevetac i dodje red na Marka koji i dalje neprekidno vristi, protestvuje, izvija se, uvija i vice "NEEE!" na svaki nas predlog!

Operemo ga, sredimo, ubacimo u krevet i on pocne da vristi "bezi mamooo, beeeziii!!!" i ja ga, vec potpuno iznemogla i ocajna, udarim po dupetu i kazem "za svako "bezi" ces dobiti po dupetu!" i on opet "beeeeziii!!!", ja opet po dupetu.

I zacuje se Kacin glasic "mamo, budi dobLa pLema bati!"
Ja je pogledam i krenem "kako da budem dobra, kada se dere bez prekida i vristi i govori nam da bezimo i .... ?"
A Kaca kaze "pa pomazi batu, mamO"

Kao da mi je opalila najtrasniji samar u zivotu!!!
Krenu mi suze, sagnem se pored njegovog kreveta, pomazim ga, on legne, ja nastavim da ga mazim i on se smiri!

Okrenem se ja ka Kaci i kazem (jedva dodjoh do glasa) " Cico, bila si u pravu, hvala ti!"
A ona odgovara "hvala tebi mamo! Hvala ti sto si dobLa!" i pocne da me mazi ...


I pitam ja vas, ko tu koda vaspitava?


ima jos, ali sad cmizdrim, pa cete me izvinUti

Duda, Palac, Pelene ..., Deca traze posao :)

... ako ih se uopste resavamo

Imamo 27 meseci i jos uvek smo u pelenama.
Ja sam se opustila i racunala da cemo ih se resiti kada dodje toplo vreme, ali je Kaca pocela da piski u tolikim kolicinama, da je svaki put kada piski sve na njoj mokro.
E sad, ona i nosa su uspostavile dobrosusedske odnose, povremeno imaju bliske susrete, ali je to gotovo iskljucivo kada je neko podseca da na nju sedne.
Tada obavi ponesto, ali se ne potresa preterano da sama trazi.

Pre tri dana smo bili na Fruskoj gori i morali smo 3 puta da je presvlacimo od glave do pete, jer joj je sve probilo i ondaK smo se MM i ja malo naljuuutiliii.
Rekli smo joj da vise ne mozemo nikuda da putujemo jer nemamo dovoljno garderobe da je celu presvlacimo svaki put kada se upiski i da verovatno nece moci ni da ide napolje, jer nemamo sta da joj obucemo ... (ko se seca kolicina garderobe koje sam kupovala deci od rodjenja, slatko ce se samnom nasmejati ovome )

Tu se nasa Cica malo zamislila i i pristala da se sve obavlja na nosi, uz nase podsecanje ... jos uvek.
Juce je ceo dan imala suvu pelenu, nocna pelena je takodje bila suva, a sada cemo videti da li je to i konacno ili sam se prerano poradovala.
Hehehe ... pre nedelju dana sam joj posle jednog "suvog" dana ponudila da obuce gacice, koje je spremne cekaju u njenoj fijoci, i bila je taaako srecna i ponosna.
Jurila je Marka po stanu sa podignutom majicom i ponavljala "Bato, viiiidi kako imam lepe gacice!"

Situacija sa dudom/pampurom .. koju Cica nemilice trosi za spavanje je takodje u tu famoznu subotu dobila preokret.
Jednu smo nosili sa sobom da bi je imala za spavanje u kolima u toku dana, i kada smo izasli iz kola po povratku kuci, shvatimo da je ostala u Cicinom sedistu (u kolima).
Potrazim ja po torbama koje obicno nosimo i nadjem jednu davno zaboravljenu, izvadim je, operem i dam Cici.
Cica je stavi u usta i kaze "Tatooo, puljava je duda, operi je!"
MM je opere, ali Cica i dalje kuka da je duda puljava i nece da je drzi u ustima.
Mi se (anravno) uhatimo toga kao davljenik za slamku i kazemo da nemamo nijednu drugu.
Mucila se malo, pokusavala da je stavi u usta, nije joj se svidelo i epilog je da je vec dve noci odspavala bez dude u ustima (sto je podrazumevalo da nema budjenja zbog dude koja je ispala iz usta ) i sada cekamo da vidimo da li je to trajno stanje ili samo mali predah.

Maki - palac. Voli ga i ne odustaje.
Pre neki dan smo pokusali da mu objasnimo da je palac strasno bolestan i da se zato zacrveneo (sto je istina) pa smo mu stavili jedan onaj lepi deciji hanzaplast na koji je on bio silno ponosan sve dok nije doslo vreme za spavanje, kada je uspeo da odlepi hanzapalst i stavi svoj mili 'em' dragi palac u usta i zaspi

Maki - pelene .. i dalje najbolji prijatelji
-------
Mi smo se u medjuvremenu razboleli
Oboje imaju proliv i bas je sve jako tuzno.
Sve mi izgleda kao neki virus koji ih je sastavio pre dva meseca, i nadam se da ce proci za 1 dan .. kao i onda.
Elem, zbog novonastale situacije sam se uplasila da ce Kacino skidanje pelena pretrpeti odlaganje, narocito kad sam juce ujutro videla da joj je pelena puna.
Ja je pitam "pa sto nisi trazila nosu?" A ona mi kaze "pa mamo, bila sam u k'evetu!"
Onda smo imali objasnjavanje da UVEK treba da nam kaze da joj treba nosa i blablabla .. i od tada nismo imali incidente.
Ceo dan uredno trazila nosu i imala na sebi one pelene-gacice za vezbanje skidanja pelena.

Svojoj dragoj dudi je oprostila sto je prljava i svako drugo spavanje ipak prodje sa dudom u ustima, a tata je to delimicno podrzao jer mu je bilo zao svoje princeze koja je bolesna pa da se ne pati ... mnogo su slatki kako se vole
IPAK, poceli smo sa okrivljavanjem dude za ovo danasnje povracanje i proliv, pa cemo videti ima li efekta ..
Makiju smo rekli da se razboleo zbog prljavog palca u ustima .. nije reagovao
----------
Kaca vise ne nosi pelene preko dana
Mnogo je slatka.
Ima zilion praaaavih gacica, i svakome ko udje kod ans mora da ih pokaze.
To radi na veoma suptilan nacin, tako sto svuce pantalone/donji deo trenerke i vice "viiidiiii, imam gaaaciceeee!!!"

A Maki je nakon visednevnih pregovora pristao da sedne na nosu, obucen, i da tako kaki ... za pocetak i vise nego dovoljno
Istina, on mnogo volo da radi sve sto rade mladi (tj Kaca) pa ocekujemo da ce uskoro preci na nosu samo da bi bio "kao Dada (Kaca)"

I nesto za nezaborav:
Juce se MM i ja vracamo iz potrage za neki stanom, vec je odavno pao mrak, a moja mama i sestra su bile sa decom.
Prilazimo mi vratima i vidimo decu ogrnute nekim prekrivacima i u nasim cipelama se setaju po kuci ...

Krenuli su na posao, tacnije da traze posao ...
Kaca je obukla jaknu (prekrivac) i obula moje patike i kaze baki "ja idem na posao" ... i seta se po kuci, seta, seta i onda dodje kod moje mame i kaze "bako, gde je taj posao? Ja ne mogu da ga nadjem? Gde ide mama na posao?" .. onda su nakon jos malo potrage, izmedju ostalog, konstatovali da je posao "mozda u nosi!" ... ali ga ni tamo nije bilo
...planiram da ih jednu subotu odvedem do moje kancelarije da vide gde je posao .. ne znam da li ce im od toga biti lakse ili teze ....

25, 26, 27 ... Mesec ..., i nase umotvorine :)

25, 26, 27 … prolaze i po prvi put nisam ni slovo napisala ovako dugo.

Poceli smo da se bavimo aktivnostima oko prosirenja zivotnog prostora, koje su nam oduzele uzasno mnogo vremena i zivaca, a od rezultata jos uvek ni traga ni glasa … i sad cekajuci i razmisljamo sta nam je ciniti.

Inace, kao i do sada, deca uspesno rastu. Jedno pretezno u sirinu (narocito u trbusnom predelu), a drugo jos uvek stremi visinama.
Kaca je savladala sve padeze, vremenske oblike, prisvojne zamenice (sa naglaskom na "moooje, bato, to je moooooje") ali jos uvek se drzi starog dobrog slova "o" na kraju imena kad nas doziva (pr. "mamooooo" "tatooooooooo" "dedoooooooo" "bakooooo" "Ivanoooo" ) i ne pokusavamo da uradimo nista da bismo je naucili drugacije  .
Pre koji dan nam je draga & mila teta Mzlaki dala nasnimljenu "Doru" i to je postao Hit Hitova!
Svako vece se gleda "doja" (kako je Maki zove) doziva se, igra se sa njom na odjavnoj spici, voli se do neba …

Nosa – Kaca je resila da uspostavi dobrosusedske odnose sa istom, povremeno sedne na nju, ako joj ponudimo, samo u retkim prilikama to zatrazi, a ista joj sluzi i za izvoljevanje, koje se svodi na sedanje na nosu i zapocinjanje "mamoo, daj mi molim te vodicu … mamo, hocu citam knjiug … mamooo, citaj mi knjigu … mamo, gladna sam .. mamo, pusti boba/doru/nodija … mamooo …. "
Marko se jos uvek drzi podalje od te naprave i ne daje znake da ce ikada promeniti stav.

Za Novu godinu smo, kako smo i planirali, bili na Kopaoniku sa trudnim kumovima, brdom hrane i pica i vremenom za pricu.
Sunce, sunce, sunce, sneg, sneg, sneg, nasmejana deca, nasmejani roditelji, pune ruke posla oko kopanja snega, pravljenja sneska, grudvanja. Marko je postao prvak u grudvanju, a Cica se uglavnom drzala po strani, da ne bi pujala svoje lepe rukavice. Samo bi pocela da otresa sneg, a kada bi on ostao upoeran u nastojanjima da tu ostane, pocela bi da skici kao najrazmazenije besno cedoviste i vice "aaaaaaaaaaaaa, mamooo peji 'kaviceeee… puuuujaveeeeee…"

Marko je poceo da crta i to jako lepo.
Sad, sa dve godine i dva meseca je poceo lepo da nam crta:
Tata puz i Mrko puz (Marko puz je ovo maleno ispod velikog puza .. a zna se da su pozevi jer imaju rogove)


Auto:


i auto koji je dobio i prozore


A nasi automobili nemaju rep (ako vam se tako ucinilo na slikama) to je kuka za prikolicu video ju je na Lego traktoru i sad svako vozilo mora da ima i kuku
Nije sto je moj, ali sto je mali talentovaaaan … pa to je cudo jedno
I da, raspoznaje par slova: a, e, k, o, m.
Na savskom keju je pre nekog vremena podignut spomenik Gandiju i svaki da se setaju tuda, pa on na ploci koja se nalazi na spomeniku vezba slova.
Svaki dan kada krenu u setnju, pozovu i nasu trudnu kumu, koju Maki sada zove "beba" (jasno, zbog bebe u stomaku) da se sa njima nadje kod vube (jedne divne, velike zalosne vrbe) pa da se zajedno setaju. I onda idu da vide cika Gandija, da ga pitaju kako je i sta ima novo.
Idu da vide patke, guske i brodove, da vide veliko drvo koje je poseceno, jer je bilo jako staro i veliko i moglo da im padne na glavu (tako im je objasnio cika iz masine koja je sekla drvo).
Pa su onda gledali veeeliku dizalicu koja je to drvo odnela kod drugog takvog drveca.
E posle toga dolazi lekcija o godovima (koju moram da odslusam svaki put kada idemo u setnju- naravno, u Kacinoj interpretaciji)

… mislim da je dovoljno za prvo javljanje posle toliko vremena …

Dodjosmo Do Kraja Druge Godinice, iliti - mesec br 24

Prezivesmo nekako.
I mi decu i deca nas
Lakse i lepse nego u prvoj.

Cica je jedna okrugla, brbljiva, znam-sta-zelim devojcica.
Pocela je odjednom da broji od 3-6, pa smo naknadno uveli i 1 i 2


Marko je jedan nezni, spretni, pun sarma, preslatki, necu-da-pricam decak

Porasli su, naucili svasta sto je trebalo, i mnogo toga sto nije trebalo i idu dalje, ne pitajuci nas sta mi mislimo o tome


Ove godine su vozili autice i biciklice, jahali konjice gde god smo stigli, voleli se mnogo, uzivali u setnji po Kopaonickim livadama,
brali cvece za mamu, divili se oblacima, munjama, dugi, suncu ... kamencicima koji prave "buc" kad upadnu u vodu.
Pecali su nas grancicama sedeci u sobi, kao pravi pecarosi na Savi...
Sljapkali po barama ... i da: svim srcem voleli Nodija .. patili sa njim kad se sudari sa majmunicom Martom,
radovali se poletanju rakete i obozavali lopticu Malenu koja je skocila previsoko i bojala se da skoci sa oblaka ...

Sve hocu u par reci da rezimiram celu godinu, ali se bojim da cu mnoge na prvi pogled male, a ipak tako vazne trenutke
preskociti i da ce mi kasnije (naravno) biti zao ...

.... Sinoc sam ih mirisala kad su zaspali i pokusvala da smislim kako da taj miris ovekovecim .. nestvaran je.

Moji dani prolaze u razmisljanjima da li cemo uspeti da od njih napravimo dobre, cestite i sposobne ljude, da li cemo u
pravom trenutku biti na pravom mestu, a oni kao da za to ne mare bas ni malo

Ove godine je docek nove godine dobio potpuno novi smisao .. u stvari, svake godine je drugacije.
Nadam se da ce nasa mala porodica otici na Kopaonik, napraviti Sneska Belica pred kucom, ostaviti poklone ispod Debele Gospodje
(jelke pored nase kuce koju gledam kako raste poslednjih 18 godina) i gledati zvezdano nebo nad planinom


... nastavice se

Mesec Br. 23, U epizodi: Marko i opstruktivni bronhitis :(

Od kako smo dosli sa mora, poceli su da cure nosevi, prvo Kaci, pa par dana kasnije i Marku.
Kaci je to sve (kao i obicno) brzo proslo, a Marko se evo vec valjda trecu nedelju pati sa svim i svacim.
U medjuvermenu su imali i proliv - ko zna gde zaradjen, a trenutno stanje je da Marko ima opstruktivni bronhitis koji smo prvo napali inhaliranjem ventolinom, pa kad on nije odradio sta je trebalo, dodali smo jos neko cudo za inahliranje, pa kad ni to nije dalo rezultate, pre dva dana je Dr Sveta rekao da mu dajemo 1 pronazon dnevno ... danas je treci dan od uvodjenja pronazon-a i stanje je gore nego a pocetku, po recima dr Svete.
Kaze da je moooooozda u pitanu neka bakterija, pa da mu dajemo sirup koji i MM pije (hemomycin) koji ce da utepa bakteriju, ako je uopsta ima, tj ako nije virus ...
Inace smo u medjuvremenu svi bili bolesni (tj i mm i ja) a mm jos uvek kaslje i tako ...
I prosle godine je bila identicna prica sa slinavim nosevima i bronhitisom po povratku u BGD ...

Do danas sam se relativno dobro drzala, jer ja ne dramim previse na slinave noseve i takve stvari ... ali kad mi je danas MM rekao da je dr Sveta rekao da je kod Marka stanje gore nego ikada do sad, skroz sam prsla Jadnicak mali skripi ko nepodmazana vrata, a cim se malo zadise bude jos gore ... naravno, o mirovanju i ne razmisljamo jer je to apsolutno neizvodljivo, sedenje u kuci je sada, kad su temperature znacajno nize nego ranije, potpuno neizbezno, a sve to Marko jako tesko podnosi, a onda i svi mi pozelimo da skoknemo do Terazija, svako sa po jednim uzetom i da se besimo ko lusteri ....
Maki cvili po ceo dan, cak je i Kaca naucila da kaze celu recenicu "Bata p'ace! Stalno p'ace! Bata uvek p'ace!" ... uzas ....